Šef ukrajinske vojnoobaveštajne agencije (HUR), nije raspoložen da raspravlja o tekućoj kontraofanzivi svoje zemlje. „Činjenice, a ne diskusije“ su ono što motiviše general-potpukovnika Kirila Budanova. Sporo napredovanje protiv ukopanog i dobro pripremljenog neprijatelja jednostavno je odraz realnosti. On ne razume one koji su predviđali brzi kolaps ruskih borbenih linija. „Da li je olovka tvrda ili meka? Zavisi kako na to gledate.” Kontraofanziva je u toku. Ukrajina još ima vremena. Ima više od mesec dana pre nego što počne blatna sezona. „I to je činjenica.“
37-godišnji šef bezbednosti, koga je predsednik Volodimir Zelenski nedavno unapredio u rang sa tri zvezdice, izgleda smireno i odmorno. On kaže da Rusija, a ne Ukrajina, ima razloga za zabrinutost. Njena prva odbrambena linija na veoma važnoj južnoj osovini u Zaporožju već je na nekim mestima probijena, što znači da bi operacija prekida kopnenih veza između Rusije i Krima mogla da se izvede pre nego što nastupi zima. Ukrajina je možda već iscrpela svoje rezervne trupe, ali je i Rusija prinuđena da rasporedi svoje iscrpljene snage koje nije planirala da angažuje do kraja oktobra. „Suprotno onome što izjavljuje Ruska Federacija, ona nema apsolutno nikakve strateške rezerve,“ tvrdi oficir. Ruska 25. kombinovana armija, koja je prerano raspoređena na istočnom frontu oko Limana i Kupjanska, ima samo 80 odsto ljudstva i 55 odsto opreme koju je trebalo da ima, dodaje Budanov.
Usred izveštaja da je Rusija spremna da pojača svoju tekuću mobilizaciju, general-potpukovnik kaže da je brojnost jedina prednost koju Rusija još uvek ima nad Ukrajinom. „Ljudski resursi u Rusiji su, relativno govoreći, neograničeni. Kvalitet je nizak, ali količina je dovoljna.” Što se ostalih ratnih napora tiče, ruski resursi se iscrpljuju i dolazi vreme obračuna. Ruska privreda će izdržati samo do 2025, kaže sagovornik. Snabdevanje oružjem će presušiti 2026, „a možda i ranije“, iako nema čvrstih dokaza koji potkrepljuju njegove tvrdnje. Razgovori Vladimira Putina sa Severnom Korejom očigledan su pokazatelj njegovih problema. „Ako je sve u redu i Rusija ima dovoljno resursa, zašto ih traži po celom svetu? Odgovor je očigledan. Nema više šta da se iskoristi.”
Budanov priznaje da Ukrajina rizikuje da izgubi i sopstvene resurse. „Zavisimo od spoljnih igrača. Rusija uglavnom zavisi samo od sebe“. Dugi rat je stoga opasan za Ukrajinu jer iscrpljuje ne samo vlastite resurse, već i resurse zapadnih sponzora. Neki ukrajinski zvaničnici primećuju promenu u spremnosti partnera da nastave podršku istim intenzitetom. Drugi kažu da bi isporuke municije uskoro mogle da prestanu, što bi dovelo do prekida ofanzivnih operacija. Ali Budanov odbacuje obe tvrdnje. Kaže da ima „dobra obaveštajna saznanja“ o političkoj realnosti na Zapadu. „Još uvek ne znamo koliko dugo će Zapad moći da nas snabdeva dovoljnom količinom resursa,“ ističe sagovornik. „Skladišta u zapadnim zemljama nisu potpuno prazna, šta god ko rekao. To možemo vrlo jasno da vidimo kao obaveštajna agencija.” Nakon decenija slabih ulaganja, korupcije i sabotaže, Ukrajina polako povećava domaću proizvodnju oružja. Jedan segment su dronovi i rakete dugog dometa, koji mogu da prodru duboko iza linija fronta. Svet je prošle nedelje video nove mogućnosti Ukrajine nakon serije udara raketa i dronova na brodove, podmornicu, dokove i protivvazdušnu odbranu Krima. HUR ima vodeću ulogu u takvim napadima. „Dronovi će sigurno olakšati operacije oslobađanja naših teritorija. Dronovi nemaju straha. Ne sažaljevaš ih.“
Postoje tri glavna cilja upotrebe dronova protiv Rusije: da se iscrpe ruski sistemi protivvazdušne odbrane, onemogući vojni transport i poletanje bombardera, i oštete vojni proizvodni pogoni, kao što je bilo nedavno gađanje fabrike raketnog goriva u Tverskoj oblasti, severno od Moskve. „Želimo da ih isteramo iz zone komfora.” Drugi cilj je psihološki: unošenje nemira među građane i remećenje normalnih privrednih procesa u Rusiji. Zatvaranje velikih aerodroma u Sankt Peterburgu i Moskvi, na primer, postalo je gotovo svakodnevna pojava. Budanov odbacuje tvrdnje da se upotrebom novih kapaciteta rizikuje eskalacija, ili pretvaranje Ukrajine u agresora. Kako tvrdi, njegove snage ne krše pravila ratovanja. U Rusiji je bilo „nula“ civilnih žrtava, ističe Budanov. To je bila svesna odluka Ukrajine, a ne stvar sposobnosti. „Niko ne misli da su Velika Britanija ili Amerika bile agresori u Drugom svetskom ratu, iako su bombardovale i teritoriju Nemačke. Kada je reč o nuklearnim pretnjama, dominiraju argumenti onih koji su naklonjeni ruskom lobiju. Rat je do sada bio „apsolutno konvencionalan… od upotrebe podmornica do strateške avijacije“.
Budanov kaže da razvija ograničenu taktiku odvraćanja i odmazde kako bi se suprotstavio ruskoj očekivanoj zimskoj kampanji raketnih i bespilotnih udara na infrastrukturu. „Neka počnu. Dobiće i odgovor.” Ali on ne očekuje da će njegov neprijatelj ikada svesno odustati. Rat je za Rusiju konstanta, kroz čitavu njenu istoriju, kaže oficir. Ne može biti razgovora o prekidu vatre ili miru a da ukrajinska vojska ne utvrdi svoje pozicije na terenu. „Svesni smo da nećemo završiti rat pobedničkom paradom u Moskvi. Ali ni Moskva ne bi trebalo da se nada da će je održati u Kijevu.”
(TheEconomist-ZTP, foto: Danylo Pavlov)
