Odlukom australijskog Višeg suda, prepiska između kraljice i generalnog guvernera Australije, njenog vicekralja u bivšoj britanskoj koloniji, više nije privatno vlasništvo Bakingemske palate. Zašto je ovo važno?
Tajna pisma koja su 1975. razmenili kraljica i njen čovek u Kanberi, ser Džon Ker, državni arhiv sada može da objavi, ukoliko australijski establišment to dozvoli. Ker je 11. novembra 1975. neslavno smenio reformističku vladu premijera Gofa Vitlama i predao Australiju u ruke SAD-a.
Danas je Australija propisna vazalna državna: njena politika, obaveštajne agencije, vojska i većina medija integrisani su u vašingtonsku „sferu dominacije“ i ratne planove. U aktuelnim provokacijama Donalda Trampa prema Kini, američke baze u Australiji opisane su kao „vrh koplja“.
U australijskom društvu postoji duboka amnezija o katastrofalnim događajima iz 1975. godine. Angloamerički puč svrgnuo je demokratski izabranu savezničku vladu, uz učešće delova australijske elite. Upornost lokalne istoričarke Dženi Hoking bila je ključna u donošenju odluke Višeg suda.
Tokom Vitlamovih godina, 1972-75, Australija je nakratko postala nezavisna i vrlo progresivna država. Politički, bio je to zapanjujući period. Jedan američki novinar je svojevremeno napisao da nijedna zemlja „nije tako drastično preokrenula svoj stav u međunarodnim odnosima, a bez prolaska kroz domaću revoluciju“.
Australijskim trupama tada je naređeno da se vrate iz svoje plaćeničke službe u Vijetnamu. Vitlamovi ministri javno su prozvali američka varvarstva kao „masovno ubistvo“ i zločine „manijaka“. Niksonova administracija je korumpirana, govorio je potpredsednik vlade Džim Kerns i pozvao na bojkot američke trgovine. Australijski lučki radnici odbili su istovar američkih brodova.
Vitlam je Australiju usmerio ka Pokretu nesvrstanih i predložio Mirovnu zonu u Indijskom okeanu, čemu su se protivile SAD i Britanija. Zahtevao je da Francuska prekine nuklearna testiranja u Tihom okeanu. Na sednicama UN-a, Australija je zastupala Palestince. Primljene su izbeglice iz Čilea nakon tamošnjeg državnog udara u režiji CIA-e.
Vitlam je bio nesvakidašnji socijaldemokrata i političar od principa, ponosa i pristojnosti. Smatrao je da strana sila ne sme da kontroliše resurse njegove zemlje, niti da diktira njenu ekonomsku i spoljnu politiku. Ponudio je da „otkupi farmu“.
Predlažući prvi zakon o aboridžinskim zemljišnim pravima i podržavajući aboridžinske štrajkače, vlada je htela da se suoči sa najvećom krađom u istoriji, britanskom kolonizacijom Australije, te pitanjem vlasništva nad ogromnim prirodnim bogatstvima ovog ostrva-kontinenta. Takođe, jednake plate za žene, besplatno visoko obrazovanje i podrška umetnostima postali su zakon.
Australijanci su služili svakoj britanskoj imeprijalnoj avanturi otkako je u Kini ugušen Bokserski ustanak. Početkom 1960ih, Australija je ponudila savezništvo SAD-u u invaziji na Vijetnam, a zatim je obezbedila „crne timove“ za CIA.
Vitlam je bio svestan rizika koji preuzima. Dan nakon izbora naredio je da australijska služba bezbednosti ASIO, koja je bila i ostala podružnica anglo-američkih službi, više ne „proverava niti uznemirava njegovo osoblje“. Prema izveštaju službenika CIA-e u Sajgonu: „Rečeno nam je da Australijance možemo smatrati saradnicima Severnog Vijetnama.“
Uzbuna u Vašingtonu nastala je kada je 16. marta 1973. Vitlamov glavni tužilac poslao saveznu policiju da pretrese kancelarije ASIO u Melburnu. Od svog osnivanja 1949. godine, ASIO je postala moćna u Australiji kao i CIA u Vašingtonu. Stvarna moć ASIO zasnivala se na UKUSA sporazumu, odnosno tajnom paktu lojalnosti MI6 i CIA-i.
U Australiji se nalaze neke od najvažnijih špijunskih baza na svetu. Vitlam je zahtevao odgovornost CIA-e i pitao zašto američka služba upravlja „zajedničkim objektom“ u Pajn Gepu, nadomak Elis Springsa. Prema dokumentima koje je Edvard Snouden otkrio 2013., Pajn Gep omogućava SAD-u da špijunira svakoga. „Ako pokušate da nas obmanete ili odbijete, sporićemo se oko Pajn Gepa“, upozorio je tada Vitlam američkog ambasadora Voltera Rajsa.
Viktor Marčeti, oficir CIA-e koji je učestovao u postavljanju Pajn Gepa, kasnije je izjavio: „Pretnja zatvaranjem špijunske baze izazvala je konsternaciju u Beloj kući… tada je pokrenuta neka vrsta čileanskog scenarija“.
Jedan od dešifranata CIA-e, Kristofer Bojs, rekao je australijskom istraživačkom novinaru Vilijemu Pinvelu da se jedno ime isticalo u presretnutim porukama. CIA je generalnog guvernera Australije, ser Džona Kera, nazivala „našim čovekom Kerom“.
Ker nije bio samo kraljičin čovek i ubeđeni monarhista, već je imao i dugogodišnje veze sa angloameričkim službama. Bio je istaknuti član australijskog Udruženja za kulturne slobode, koje je američki novinar Džonatan Kvitni opisao kao „zatvoreni elitni klub, koji je osnovala, finansirala i nezvanično vodila CIA “.
Kera je takođe finansirala Azijska fondacija, u američkom Kongresu debunkirana kao CIA-in kanal za vršenje uticaja i plasiranje novca. U svojoj knjizi Kriminal patriota, Kvitni piše da je „CIA plaćala Kerova putovanja, izgradila njegov prestiž, čak je naručila i njegove publikacije“.
Kada je Vitlam reizabran 1974. godine, Bela kuća je u Kanberu poslala Maršala Grina kao novog ambasadora. Grin je bio moćna, zlokobna figura iz redova američke „duboke države“. Poznat kao „majstor za državne udare“, imao je centralnu ulogu u puču na predsednika Sukarna u Indoneziji 1965. godine.
Amerikanci su blisko sarađivali sa Britancima. Tokom 1975., Vitlam je otkrio da MI6 deluje protiv njegove vlade. „Britanci su dekodirali tajne poruke koje su dolazile u moju kancelariju za spoljne poslove“, izjavio je kasnije. Jedan od njegovih ministara, Klajd Kameron, rekao je u intervjuu: „Znali smo da MI6 prisluškuje sastanke vlade u korist Amerikanaca“.
Viši službenici CIA-e kasnije su otkrili da su o „Vitlam problemu“ hitno razgovarali tadašnji direktor CIA Vilijem Kolbi i šef MI6 ser Moris Oldfild. Zamenik direktora CIA-e rekao je: „Ker je uradio ono što mu je rečeno“.
Nakon što je uklonio šefove obe australijske obaveštajne službe, ASIO i ASIS, Vitlam je ušao u otvoreni sukob sa CIA. Zatražio je spisak svih poznatih službenika CIA-e u Australiji. Ser Džon Ker je 9. novembra 1975. posetio sedište Direkcije za odbrambene signale, australijsku NSA, gde je tajno obavešten o „bezbednosnoj krizi“. Sledećeg vikenda su „zahtevi” CIA-e preneti Keru preko Britanaca.
11. novembra 1975, na dan kada je Vitlam trebalo da obavesti Parlament o tajnom delovanju CIA-e u Australiji, pozvao ga je Ker. Nastupajući sa punomoćju britanskog monarha, Ker je smenio demokratski izabranog premijera. Australijska politika se od toga nikada nije oporavila, kao ni nezavisnost nacije.
(johnpilger.com-ZTP)
