Madrid: Drugi talas covida-19 razdvaja bogate i siromašne

Masovni protesti u španskoj prestonici protiv „beskorisnih i očigledno segregacijskih“ mera madridske vlade samo su najava budućih nemira.

Aplauzi lekarima, koji su prošlog proleća odjekivali sa balkona, tokom septembra su se pretvorili u bes i protest najsiromašnijih madridskih zajednica. Dok Španija proživljava svoju jesen nezadovoljstva, Madrid se suočava sa jeseni socijalne nejednakosti.

Stepen zaraze koronavirusom i broj žrtava pokazuju da je prestonica Španije najviše pogođena u Evropi. Izuzetno kritična situacija navela je predsednicu opštine Madrid, konzervativku Isabel Diaz Ajuso, da donese odluku o delimičnom karantinu u trajanju od najmanje dve nedelje.

Mere kojima se sprečava kretanje, osim u slučaju odlaska na posao ili odvođenja dece u školu, pogađaju 37 zdravstvenih okruga. Sticajem okolnosti, ove četvrti i opštine imaju najniže dohotke u celom Madridu. Ukupno će to uticati na 885.000 građana, ili 13% stanovništva Madrida.

Ovo nije samo pitanje zdravstvene zaštite. Činjenica da imućne četvrti mogu da žive normalno, dok će oni siromašniji sada imati dodatne probleme, ponovo je otvorila raspravu o diskriminaciji u celoj Španiji i pokazala da virus ne pogađa pojedince već društvene klase.

U ovim naseljima porodice žive u teškim uslovima, obično u neuglednim i sićušnim stanovima. Ulice su pretežno uske, komunalije se loše održavaju, a javni prevoz je obično prepun. Ukratko, savršeni uslovi za širenje virusa. Povrh toga, mnogi od žitelja rade u uslužnom sektoru ili čiste kuće u imućnijim četvrtima.

Širenje zaraze događa se, između ostalog, i zbog načina života naših imigranata u Madridu“, izjavila je Diaz Ajuso. Njene reči izazvale su takvu buru reakcija da je morala odmah da pojasni da nije ni rasista ni klasista, već da samo ukazuje na realnost.

(foto: Gianfranco Tripodo/The New York Times)

„Naša politička odgovornost je da ne lansiramo ksenofobične poruke koje žigošu migrante, posebno u ova osetljiva vremena“, kažu aktivisti španske Komisije za pomoć izbeglicama. „Takve reči nas udaljavaju od suživota koji bismo morali da izgradimo.“

Činjenica je da su razmere covida-19 u nekim od najsiromašnijih četvrti Madrida poput Karabančela, Uzere, Viljaverdea ili Puente de Valjekasa, daleko veće nego u bogatijim okruzima, kao što su Retiro ili Monkloa-Aravaka na severu grada.

Nekoliko sati pre uvođenja karantina, stanovnici pogođenih područja izašli su na ulice da protestuju protiv „diskriminatorskih” mera konzervativne predsednice koja „razdvaja” stanovništvo. „Fašistkinjo Ajuso, ti si klasista“ ili „Ovo nije zatvaranje, ovo je segregacija“, bili su neki od slogana demonstranata.

„Najavljenim merama vraćaju naše četvrti u 14. vek. Zatvaraju nas kao da smo pogođeni kugom. Radnici ne mogu da napuste svoje četvrti, osim da poput stoke putuju metroom ​​kako bi proizvodili i održavali nečiji biznis. Policija, pa čak i vojska, ako je potrebno, pobrinuće se da ne napuštamo karantin ni za šta drugo,” kaže istoričar Ruben Fernandez-Aviles za španski HuffPost.

Dok raste gnev u siromašnim južnim četvrtima, stanovnici bogatih područja na severu zabrinuto posmatraju širenje koronavirusa u Madridu, odbacujući proteste nižih klasa. Građani iz bogatijih kvartova takođe su izašli na ulice, kritikujući špansku socijalističku vladu zbog ograničavanja slobode kretanja.

U Madridu se više ne čuje lupanje lonaca i šerpi, ali vapaji radničke klase iz dana u dan postaju sve glasniji.

(HuffPost-ZTP, foto: NYTimes)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.