Dok je covid-19 besneo širom SAD-a, druga vrsta epidemije tiho je proključala. Podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazuju da je nešto više od 90.000 Amerikanaca umrlo od predoziranja drogom do oktobra 2020., što je porast od 30% u odnosu na prethodnu godinu. To je više od broja poginulih u automobilskim nesrećama (42.000) i od vatrenog oružja (44.000) zajedno. Oko 55.000 predoziranih osoba umrlo je od sintetičkih opijata poput fentanila, što je skok od 57% u odnosu na prošlu godinu.
Čini se da je pandemija delimično kriva za ovaj trend. Dr Kris Turston (Denver Health) kaže da karantin sigurno pogoršava depresiju i anksioznost, dok je zloupotreba supstanci učestalija tokom ekonomskih kriza, kada ljudi ostaju bez posla ili su zabrinuti za svoje finansije. Mnogi ljudi su koristili lekove na svoju ruku kada su klinike zatvarane ili pretvarane u covid bolnice. Međutim, postoji i dodatni faktor. Američka epidemija opijata ušla je u novu fazu zbog modernizacije tržišta narkotika.
Počeci epidemije vezuju se za prepisivanje sedativa OxiContina, koji je odobren 1996. godine. U narednih 15-ak godina, epidemija je ostala geografski statična. Mnogi su se nadali da se fentanil, koji je i do 100 puta jači od morfijuma, neće širiti dalje od Istočne obale i Apalačkih planina, gde je izazvao najveću pustoš. U zapadnim državama SAD-a, uživaoci narkotika preferiraju heroin crnog katrana koji se slabije meša sa fentanilom nego heroin belog praha koji dominira na istoku.
Ipak, novije statistike pokazuju da je pošast stigla i na zapad. U San Francisku je duplo više ljudi umrlo od slučajnog predoziranja drogom nego od covida-19. Gradski medicinski istražitelji su utvrdili da je u slučajevima predoziranja fentanil otkriven u krvotoku skoro 73% preminulih. U Las Vegasu smrtnost od predoziranja fentanilom povećana od samo 16 slučajeva u 2015. na 219 u 2020.
Širenje fentanila tiče se geopolitike i organizovanog kriminala, koliko i lokalnog tržišta narkotika. Kina je najveći dobavljač hemikalija koje se koriste za proizvodnju fentanila, i donedavno je droga u malim paketima stizala direktno u SAD. Trampova administracija je 2019. uspešno lobirala kod kineske vlade da zabrani ilegalnu proizvodnju i prodaju fentanila i sličnih supstanci. Nakon toga su pošiljke bukvalno prestale, kaže Metju Donahju, zamenik šefa operacija DEA-e.
Međutim, fentanil nije nestao. Kineski proizvođači su pronašli zaobilazni put, isporučujući hemikalije u Meksiko, odakle su ih lokalni narko karteli prebacivali preko granice. Količina fentanila koju je zaplenila meksička policija upetostručila se između 2019. i 2020. Čim bi prešli granicu, karteli Sinaloa i Halisko su preko svojih uhodanih mreža isporučivali drogu širom Sjedinjenih Država.
Nije se promenila samo ruta kojom fentanil putuje. U Meksiku se ova droga utiskuje u falš tablete napravljene da liče na OxyContin ili hidrokodon. Samo dva miligrama fentanila mogu biti fatalna, tako da pilula čiste droge može biti višestruko smrtonosna. Džon Peletje, šef odeljenja za narkotike u policiji Las Vegasa, kaže da su imali više slučajeva predoziranja fentanilom jer su korisnici mislili da uzimaju OxyContin.
Falsifikovanje tableta je vrlo unosan posao za meksičke kartele. Fentanil se može proizvesti za stoti deo cene heroina, kaže Kit Hamfriz sa Univerziteta Stenford. „Kartelima nije potrebno polje maka,” kaže Donahju, „treba im samo podrum, kuća ili malo skladište“.
Širenje fentanila promenilo je i strukturu preminulih od opijata. Tokom 2014. godine, opijati su bili dvostruko smrtonosniji za belce nego za Afroamerikance. Stopa predoziranja među crnim Amerikancima se utrostručila do 2019. kada se fentanil ustalio na tržištu ilegalnih supstanci. Mladi ljudi između 20 i 30 godina starosti takođe masovno umiru.
Viša stopa smrtnosti među mladim Amerikancima posledica je prelaska na onlajn tržišta droga. Dark veb, mračni kutak interneta, odavno je postao pijaca ilegalnih lekova. Falsifikovane tablete sada su lako dostupne na društvenim mrežama poput Instagrama ili TikToka. Pandemija je ubrzala ovaj trend: Amerikanci su češće kupovali drogu na internetu, baš kao i svakodnevne životne namirnice.
Sve ovo ostavlja sumoran utisak. Zvaničnici upozoravaju da će epidemija narkotika, koja se decenijama neprekidno pogoršava, postati još smrtonosnija. Bajdenov Plan za spas Amerike, koji je usvojen u martu, predviđa skoro 4 milijarde dolara za tretiranje mentalnih bolesti i posledica zloupotrebe supstanci. Bajden je takođe olakšao prepisivanje buprenorfina, leka koji se koristi za lečenje opijatske zavisnosti.
(TheEconomist-ZTP)
