Forum OECD: Multinacionalne kompanije da plaćaju minimalni globalni porez?

Ako oporezujete kompanije previše, privredni rast će se smanjiti; ako ih oporezujte premalo, porašće socijalne frustracije. Zapadna javnost i političari već dugo smatraju da se tretman multinacionalnih kompanija suviše približio drugoj krajnosti.

Sistem sada dolazi do prelomne tačke. U preko 40 zemalja traju rasprave o tome kako oporezovati firme iz Silikonske doline. Povrh toga, pandemija primorava države da pronalaze načine za popunu fiskalnih deficita, a jedan od modela koji, između ostalih, zastupa Bajdenova administracija jeste povećanje poreske stope na multinacionalni biznis.

Trenutno su sve oči uprte forum koji predvodi OECD, i koji bi trebalo da se sastane ovog leta radi donošenja novih poreskih principa. Ukoliko svih 139 država koje su pozvane na forum prihvati predložene reforme, to će biti najveći remont međunarodne finansijske arhitekture u poslednjih sto godina. Takav uspeh bio takođe pomogao da se izbegne poliitčki haos.

U teoriji, kompanije koje posluju globalno porez plaćaju na osnovu toga gde im je sedište i gde obavljaju posao koji im donosi profit. Podružnice i druga povezana pravna lica obično se oporezuju odvojeno, a platni transferi se evidentiraju kao da su na otvorenom tržištu. U praksi, međutim, firme smanjuju svoje poreske obaveze razdvajanjem prijavljenog profita od lokacije na kojoj posluju.

Ovaj postupak je olakšan usponom nematerijalne imovine poput robnih marki. Udeo stranog profita američkih multinacionalnih kompanija, uknjižen u poreskim rajevima, udvostručio se od 2000. godine. Prema podacima za 2018., taj udeo je iznosio 63%. Procenjuje se da firme imaju samo 5% svog osoblja na ovim lokacijama. Mnogi su prijavili veći profit na Bermudskim ostrvima nego u Kini.

Poreski rajevi tvrde da su minimalne poreske stope izraz njihovog suvereniteta. Širom sveta, državni budžeti su uskraćeni za oko 240 milijardi dolara godišnje jer firme preusmeravaju svoje profite, procenjuje OECD. Poreski obveznici u Americi ili Francuskoj s pravom su ogorčeni kada se tamo ostvareni prihodi tehnoloških kompanija prebacuju u Irsku ili na račune izmišljenih firmi na Karibima.

Globalno propisani minimalni porez bi demotivisao upuštanje u finansijske mahinacije. Oko 330.000 korisnika LinkeIn-a navodi „naplatu transfera“ među svojim veštinama. Tretiranje kompanija kao celina, umesto fokusa na platni promet, sigurno bi desetkovalo armiju savetnika koji zameću tragove poreskim organima. Lokalizacija poreskih prava tamo gde kompanije zaista posluju bila bi teža za izbegavanje, budući da su potrošači i zaposleni manje pokretni od algoritama.

Razgovori u OECD-u se odvijaju u dobrom pravcu, i na temu minimalnog poreza i relociranja poreskih prava. Bajdenova administracija traži minimalnu globalnu stopu od 21%, ali prigovori iz poreskih rajeva spuštaju prag očekivanja na 10-15%. Neki globalni profiti će se verovatno izvući iz sistema naplate transfera, ali samo mali deo njih.

Odvažnija reforma bi sigurno bila bolja. Poreske vlasti bi trebalo da napuste iluziju da se nematerijalni kapital može precizno oporezovati kroz platni promet i umesto toga ciljaju mesto poslovne aktivnosti, gledajući prodaju i boravište zaposlenih. Ovo bi koristilo ne samo razvijenim zemljama koje prolaze kroz trenutnu krizu, već i siromašnijim regijama koje mnogo više pate.

Vreme je od presudnog značaja. Bez poreske reforme, mahinacije i konflikti će biti sve učestaliji. Poreski sektori velikih kompanija će vagati razlike u poreskim zakonima između pojedinih zemalja. Razvijene države će delovati na svoju ruku, što će dovesti do poreske grabeži i carinskih sukoba.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.