Kandidat američkih Demokrata Džo Bajden nalazi se usred burne kampanje protiv aktuelnog predsednika Donalda Trampa. Objavljeni dokumenti otkrivaju snažnu podršku Bajdena Grčkoj, Jermeniji, Bosni i Hercegovini, Albaniji i Kosovu, u cilju pridobijanja miliona glasova njihove dijaspore u SAD-u.
Bajden je zauzeo vrlo snažnu antitursku poziciju u nameri da osvoji pripadnike jermenske i grčke dijaspore, u trenutku kada turski predsednik Erdogan svakodnevno preti Grčkoj, te sponzoriše i naoružava azerbejdžansku invaziju u Nagorno-Karabahu. Međutim, Bajden se takođe obraća najvećim klijentima turskog ekspanzionizma u regionu – BiH, Albaniji i Kosovu.
Ukoliko Bajden pobedi na novembarskim izborima, ne očekuju se nagle promene u američkoj spoljnoj politici, izuzev oštrijeg stava prema Erdoganu, a nasuprot Trampovoj „bromansi“ sa turskim predsednikom. Da bi osnažio američke pozicije na Balkanu, Bajden želi da vaskrsne politike iz 1990-ih koje su tada rezultirale siromaštvom, etničkim čišćenjem i ratom u regionu.
U pismu upućenom dijaspori bosanskih Muslimana u SAD-u, pod nazivom „Vizija Džoa Bajdena o odnosima Amerike i Bosne i Hercegovine“, demokrata je rekao da je „dokazani prijatelj BiH, od najmračnijih dana rata i genocida do kontinuirane borbe za stabilnost i pravdu “.
U Bajdenovom pismu se ističe da je kao senator bio ključni igrač „u zaustavljanju brutalne kampanje genocida Slobodana Miloševića“. Takođe je naglašeno da „Bajden zna da će za uspeh Bosne i Hercegovine biti potrebna snažna podrška Sjedinjenih Država“ i da će kao predsednik sazvati „partnere iz EU i NATO radi stavranja zajedničke strategije usidrenja zapadnog Balkana u evroatlantskim institucijama“.
Zanimljivo je da Bajden u pismu primećuje kako je „nažalost, pod predsednikom Trampom, američki uticaj u regionu izbledeo, jer administracija posmatra EU kao strateškog protivnika i dovodi u pitanje svrhu NATO alijanse“. Poznato je da je Tramp bio manje zainteresovan za balkanska pitanja u poređenju sa svojim prethodnicima.
U drugom pismu pod naslovom „Vizija američkih odnosa sa Albanijom i Kosovom“, Bajden je naglasio da je „dugogodišnji prijatelj Albanije i Kosova i albansko-američke zajednice. Kao predsednik, nastaviće da podržava bezbednost Albanije, te demokratski i ekonomski razvoj u regionu. Bajden razume značaj NATO-a i pretnje regionu koje dolaze iz Rusije“. Iz ranijih obraćanja zajednicama Bošnjaka i Albanaca u SAD, jasno je da će Bajdenova vlada imati aktivniju ulogu na Balkanu, sa ciljem obuzdavanja ruskog uticaja i pritisaka na Srbiju.
Ako Bajden pobedi Trampa, očekuje se snažniji pritisak na Republiku Srpsku da prihvati NATO i Sarajevo kao politički centar BiH, smanjujući slobode i autonomiju entiteta. Ako Bajden ostvari uspeh na predstojećim izborima, moglo bi se postići ono što bosanski muslimani žele – potpuna integracija BiH u evroatlantske saveze, čime bi se praktično eliminisao ruski uticaj u regionu.
Činjenica da je prošlo gotovo 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma i formulisanja dvoentitetskog principa BiH, bez rešavanja suštinskih problema u neodrživom sistemu, svedoči o neuspehu američkog eksperimenta na Balkanu. Bajdenova snažna podrška daljoj integraciji Balkana u NATO i EU verovatno će podstaći srbo-amerikance da glasaju za Trampa, mada je njihova zajednica manja od albanske i bošnjačke u SAD.
Iako pisma laskaju albanskoj i bošnjačkoj dijaspori, ostaju dva važna pitanja: koliko je izvesna Bajdenova pobeda i hoće li se njegove političke strategije ostvariti? Predvođen SAD-om, NATO je bio izuzetno uspešan u demontiranju Jugoslavije 1990-ih, ali geopolitička situacija je danas znatno drugačija. Rusija je 90-ih godina, pod vlašću nesposobnog Boris Jeljcina, bila samo senka nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Izvesno je da Rusija nije voljna da vojno interveniše u mogućim sukobima na Balkanu, ali sigurno će biti diplomatski i materijalno aktivnija nego što je bila nakon pada SSSR-a.
Povrh toga, Bajden previđa zategnute odnose između Bošnjaka i Hrvata unutar Federacije BiH. Iako su nekada bili saveznici protiv Srba, Hrvati sada traže veću autonomiju koju bosanski Muslimani ne dopuštaju. Za to vreme, sve je veći broj zemalja koje povlače priznanje Kosova. Drugi eksperiment Vašingtona na Balkanu, Kosovo, posebno je problematično zbog razmera trgovine drogom i ljudima.
Ukoliko zaista pobedi na izborima, Bajdenova želja da Balkan postane bastion evroatlantske nadmoći, lišen ruskog uticaja, verovatno se neće ostvariti. Uprkos retorici o uspešnosti eksperimenata u BiH i na Kosovu, obe države imaju malo ekonomskih, infrastrukturnih i razvojnih perspektiva. Međutim, možda Bajden želi da ovi entiteti ostanu upravo takvi – kritične teritorije koje bi svakog trenutka mogle da eksplodiraju i pritisnu Srbiju.
(Paul Antonopoulos/GlobalResearch-ZTP, foto: AP)
