„Amerika je kasica-prasica farmaceutske industrije,“ žali se Dejvid Mičel iz grupe za zaštitu potrošača Patients for Affordable Drugs. Ima u tome istine. Amerika je najveće tržište lekova na svetu, sa ostvarenom prodajom od 630 milijardi dolara u 2022, ili 42 odsto ukupnog svetskog tržišta. Njen udeo u profitu je još veći: 65 odsto globalnog ulova. Američki pacijenti su dugo nosili teret ovako masnih prihoda. Lekovi na recept u Americi koštaju u proseku dva do tri puta više nego u drugim bogatim zemljama. Deo troškova lekova koji nisu pokriveni osiguranjem, takođe je među najvišim u svetu.
Jedan od razloga za visoke cene je taj što, za razliku od drugih zemalja, Amerika nije regulisala cene lekova. Do nedavno je bilo nezakonito da se Medicare, državno zdravstveno osiguranje za starije od 65, cenjka sa farmaceutskim kompanijama. To će se menjati. Zakon o smanjenju inflacije (IRA), usvojen prošlog avgusta, daje Medicare-u moć da direktno pregovara sa farmaceutskim kompanijama. Takođe primorava kompanije da plaćaju rabat Medicare-u ako cene njihovih lekova rastu brže od inflacije. Budžetska kancelarija Kongresa, savezna agencija, procenjuje da će mere za ograničavanje cena umanjiti savezni deficit za 96 milijardi dolara do 2031.
Vlada je 29. avgusta odabrala prvih deset lekova za pregovore o cenama, koje će stupiti na snagu 2026. Farmaceutske firme nemaju drugog izbora osim da pristanu na cenu koju odrede zvaničnici. Svako ko napusti pregovore moraće da bira između plaćanja strogih kazni ili povlačenja svih svojih lekova iz programa Medicare. Reakcija farmaceutske industrije bila je žestoka. „Ovo nisu ‘pregovori’. Ovo je iznuda!“ protestovao je Merck, američki proizvođač lekova, pokrenuvši tužbu protiv vlade. Mnoštvo farmaceutskih giganata, kao što je Astellas, Boehringer Ingelheim, Bristol Myers Squibb i Johnson & Johnson, pridružilo se ovoj inicijativi, osporavajući odredbe o propisivanju cena u IRA. Farmaceutske gazde se spremaju za smanjenje cena od 25 do 95 odsto za lekove koji su predmet pregovora. Od usvajanja zakona, više od 50 kompanija okrivilo je IRA za pad profita i urušavanje poslovne perspektive. Ovaj proces je već pokazao neke neželjene efekte.
Jedno pitanje je zakonska odredba koja bi mogla da utiče na vrste lekova koje ove kompanije razvijaju. Većina lekova su ili supstance sa malim ili sa velikim molekulima. Prvi su tablete na bazi hemikalija kakve obično nalazimo u apotekama. Lekovi sa velikim molekulima, koji se nazivaju i biologici, složeniji su i moraju se ubrizgavati u krvotok. IRA daje biološkim lekovima 13 godina cenovne slobode nakon registracije, dok lekovi sa malim molekulima dobijaju samo devet godina pre nego što se suoče sa inspekcijama Medicare-a. Džonatan Kfuri iz LEK-a, konsultantske kuće, procenjuje da bi brendovi malih molekula mogli da izgube između 25 i 40 odsto ukupnog prihoda zbog početnog rezanja cena. Rukovodioci prigovaraju da će nova pravila usporiti inovacije u pilulama sa malim molekulima. Prošlog novembra je Eli Lilly, veliki američki proizvođač lekova, obustavio istraživanja svog leka za rak, tvrdeći da je IRA učinila njihovu investiciju neodrživom. Istog meseca je Alkermes, irska biotehnološka firma, najavila da će svoje projekte razvoja bioloških lekova pretvoriti u nezavisnu kompaniju. Ričard Pops, izvršni direktor kompanije, objasnio je da je IRA svojim merama „favorizovala biološke lekove“.
Još jedna sporna odredba primenjuje cenovne propise od trenutka lansiranja leka. Farmaceutske kompanije obično uvode novi lek malim grupama pacijenata, poput onih sa retkim dijagnozama ili poodmaklim fazama bolesti, pre nego što izađu na tržište. Imajući samo devet godina za maksimiziranje profita, kompanije će pokušati da „odlože propise“ lansirajući svoje lekova za najraširenije bolesti, smatra Dejvid Fredrikson, šef onkološkog odseka AstraZeneke, anglo-švedskog farmaceutskog giganta. Genentech, američka biotehnološka firma u vlasništvu Rochea, švajcarskog proizvođača lekova, razmatra odlaganje svog predstojećeg leka za rak jajnika. Umesto toga, kompanija će možda sačekati nekoliko godina dok se lek ne odobri za tretiranje raka prostate, što je mnogo veće tržište. Uticaj IRA će verovatno biti diskretniji, barem do kraja ove decenije: Banka JPMorgan Chase procenjuje da će snižavanje cena lekova po novom zakonu proizvesti tek „umereno kočenje“ rasta velikih kompanija u prvih nekoliko godina. Ali kako se bude širila lista lekova, proizvođači će biti sve više na šteti. A ako nova pravila odvrate farmaceutske firme od razvoja lekova sa malim molekulima, to bi se moglo pokazati kontraproduktivnim, podižući cene na duži rok. Za razliku od bioloških lekova, koje je teže kopirati, pilule sa malim molekulima su preplavljene jeftinijim kopijama kada im istekne patent.
Aleksis Borisi, biotehnološki investitor, primećuje da neizvesnost zarade od lekova sa malim molekulima već utiče na odluke o finansiranju. To jeste problem. Velike farmaceutske kuće računaju na ideje manjih i agilnijih biotehnoloških kompanija. Između 2015. i 2021. godine, 65 odsto od 138 novih lekova koje je lansirala Big Farma proisteklo je iz spoljnih partnerstava, uglavnom sa manjim firmama. S obzirom na nesrazmernu ulogu Amerike u otkrivanju novih terapija, poremećaji u procesima inovacija mogli bi da imaju dalekosežne posledice.
(TheEconomist-ZTP, foto: Comoff)
