Rusija je imala dublje veze u nemačkoj politici nego što se pretpostavljalo

Na trgovinskom kongresu početkom oktobra Olaf Šolc, nemački kancelar, izjavio je da je „uvek“ znao da će Rusija koristiti svoje energetske resurse kao oružje. Ali 2016. godine, dok je bio vicekancelar, a njegove socijaldemokrate mlađi partner u koaliciji koju je predvodila Angela Merkel, Šolc je rekao da jednostavno „nije tačno“ da će Severni tok 2, drugi gasovod preko Baltičkog mora, učiniti Nemačku suviše zavisnom od Rusije.

Kancelarovo pamćenje je možda manjkavo, ali od ruske invazije na Ukrajinu u februaru, njegova vlada je radikalno odvojila Nemačku od ruskog snabdevanja energentima, dok je Ukrajinu obasipala diplomatskom, finansijskom i vojnom podrškom. I nema dokaza da je Šolc ikada bio vatreni Putinversteher, što će reći, apologeta ruskog predsednika. Avaj, mnogi drugi istaknuti nemački političari, biznismeni, akademici, pa čak i sportske zvezde zaista su delovali kao Putonovi sledbenici. Nagovestivši dubinu ruskog uticaja, 17. oktobra je otkriveno da je Arne Šenbom, šef nemačke agencije za sajber bezbednost, pod istragom zbog navodne povezanosti sa ruskim obaveštajnim službama.

Da budemo pošteni, te veze zbilja deluju nategnuto; pre nego što je preuzeo dužnost, vodio je grupu za trgovinsku sajber bezbednost, gde su neki članovi izgleda imali burnu prošlost. Mnogi drugi slučajevi su jasniji. Uzmite u obzir Matijasa Varniga, bivšeg oficira u zloglasnom Štaziju, tajnoj policiji Istočne Nemačke; Varnig je koristio ove veze da pomogne nemačkim firmama da steknu uporište u postsovjetskoj Rusiji. U tome je bio toliko uspešan da je kasnije postao izvršni direktor projekta Severni tok 2, vrednog 10 milijardi dolara. Ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014, što je izazvalo salvu zapadnih sankcija, Varnig je bio Putinov domaćin na raskošnoj zabavi u Sankt Peterburgu. Prijem je priređen u čast Gerhardu Šrederu, bivšem nemačkom kancelaru, na njegov 70. rođendan. Jedan od njegovih poslednjih poteza na funkciji bila je realizacija gasovoda Severni tok 1. Nakon „penzionisanja”, Šreder je radio u odborima ruskih energetskih giganata poput Gasproma i Rosnjefta, pored Severnog toka 2.

Delimično zahvaljujući tako snažnom uticaju, Nemačka je do prošle godine uvozila više od polovine svojih gasnih zaliha iz Rusije. Nemačke firme su takođe prodale infrastrukturu, kao što su rafinerije i skladišta, Gaspromu i Rosnjeftu. Šolcova vlada je sada nacionalizovala tu imovinu, obustavila uvoz ruskog gasa i pustila da Severni tok 2 bankrotira. Ali kako se plima ruskog uticaja povlači, ono što je ostaje jesu istaknute figure poput Šredera i Varniga. Čini se da su ruske energetske kompanije izgradile čitavu mrežu agenata od uticaja. U nedavnom istraživanju onoga što se naziva ‘Gasprom lobi’, nemački portal Correctiv je otkrio višestruke veze između nemačkih političara, energetskih koncerna i gomile naizgled bezazlenih nevladinih organizacija. Ove grupe su zdušno sponzorisale konferencije i putovanja u Rusiju sa plaćenim troškovima. Interne debate njihovih članova težile su da zapadnu osudu ruske invazije na Gruziju 2008. i Krim 2014. te pokušaje atentata na ruske disidente okarakterišu kao prenaduvane i licemerne.

Umesto da se fokusiraju na jezgro nemačke savezne vlade, izgleda da su ruski lobisti ciljali lidere na lokalnom nivou. Među članovima i uvaženim gostima tih dobro finansiranih organizacija kao što su Nemačko-ruski forum sirovina i Nemačko-ruska spoljnotrgovinska komora bili su mnogi bivši predsednici nemačkih pokrajina. Na jednom tipičnom događaju u istočnoj pokrajini Meklenburg-Zapadna Pomeranija 2018, više od 800 gostiju proslavilo je Dan Rusije. Manuela Švesig, pokrajinska predsednica, hvalila je krajnji terminal Severnog toka 2, kao „neku vrstu ispostave za nas u Evropi“. Švesig sada priznaje da je podrška gasovodu bila greška. Njena nevladina organizacija koju je finansirao Gasprom je zatvorena. Slična priznanja izrekli su i drugi poslovni lideri i političari. Šreder i Varnig, bivši agent Štazija, nestali su sa javne scene. Nekoliko Nemaca koji su bili nezvanični posmatrači referenduma o nezavisnosti Donbasa u septembru odmah je otpušteno.

Na rubovima političke scene, Putinovo ulaganje u agente od uticaja i dalje daje rezultate. Ruski narativ o plemenitoj borbi protiv zapadne hegemonije primio se među krajnjom levicom i desnicom. Neki popularni intelektualci i dalje provlače tezu da Zapad ne uspeva da „razume“ Rusiju. Ali između jula i septembra, podrška Šolcovoj politici prema Ukrajini porasla je sa 70% na 74%.

(TheEconomist-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *