Rumunija: Nova vlada nema jak mandat za borbu protiv korupcije

Korupcija je glavno političko pitanje u većem delu istočne Evrope, a Rumunija nije izuzetak. Poslednjih godina su mase građana ispunjavale ulice Bukurešta, protestujući protiv korumpiranih zvaničnika i njihovih pokušaja da uruše vladavinu zakona.

Ipak, 6. decembra, kada je došlo vreme za glasanje, grad je bio sablasno tih. Glasalo je samo 32% građana, što je najniža izlaznost od pada komunističkog režima 1989. Jedni su za to okrivili covid-19, drugi malodušne političare i njihove gotovo nepostojeće kampanje. U svakom slučaju, propuštena je šansa da se izabere vlada sa snažnim mandatom za borbu protiv korupcije.

Mnogi su očekivali da će izbori doneti stabilnost nakon perioda krhkih vlada koje su pratili skandali. Umesto toga, doneli su samo više neizvesnosti. Opoziciona Socijaldemokratska partija (PSD), stranka levog centra koja je obećala veća socijalna davanja, dobila je neočekivano mnogo glasova (29%). Vladajuća umereno desna Nacionalno-liberalna partija (PNL) dobila je samo 25%, dok je USR-Plus, savez antikorupcijskih partija, osvojio 15%, što je znatno ispod rezultata koje su anketari predviđali. „Nema apsolutnog pobednika,“ izjavio je Klaus Joanis, predsednik Rumunije.

Ipak, izbori su imali svog očiglednog gubitnika. Ludovik Orban, premijer iz redova Nacionalnih liberala, brzo je podneo ostavku. Ali čini se da će njegova stranka težiti da ostane na vlasti. Iako je PSD pobedila, i dalje je diskredituje nedavno vršenje vlasti i nedostaju joj saveznici, dok će PNL verovatno formirati koaliciju sa USR-Plus i još jednom strankom. Pregovori će verovatno biti ubrzani, kaže politički analitičar Radu Magdin, ali nema govora o jakom mandatu. Ko god preuzme funkciju novog lidera PNL-a, biće čak sedmi premijer Rumunije od 2015. godine.

Pre četiri godine, izbori su doneli vladu predvođenu PSD-om koja je veći deo mandata provela menjajući razne zakone kako bi svog tadašnjeg lidera Liviua Dragneu držala van zatvora (suđeno mu je zbog zloupotrebe položaja). Stotine hiljada Rumuna izašlo je tada na ulice, brinući da zemlja ne krene antidemokratskim putem Mađarske i Poljske. Dragnea je uhapšen, a njegova partija svrgnuta glasanjem u oktobru prošle godine.

Mnogi su tada očekivali da će Nacionalni liberali izgurati pun mandat, međutim isprečila se pandemija covida-19. Vlada je nametnula stroge mere koje ipak nisu uspele da suzbiju virus. Rumunski zdravstveni sistem, osakaćen emigracijom medicinskih radnika ka zapadnoj Evropi, praktično je na izdisaju. Požar koji je izbio u bolnici, u gradu Piatra Neamt, usmrtio je 15 pacijenata obolelih od covida-19.

Antikorupcijski aktivisti iz USR-Plus bili su veliki optimisti nakon serije lokalnih uspeha. U septembru je njihov kandidat pobedio gradonačelnika Bukurešta, inače člana PSD-a koji je često bio optuživan za nepotizam. Međutim, imali su slabu kampanju za republički parlament, te je izostala podrška njihovih glasača. PSD je u prednosti kada je izlaznost mala, kaže Veronika Angel, politikolog. Njena lokalna partijska mašinerija još uvek može da izvuče ljude na birališta.

Najveće iznenađenje bio je Savez za rumunsko jedinstvo (AUR), nova ultranacionalistička stranka. Niko nije očekivao da će preskočiti prag od 5% za ulazak u parlament, a uzeli su 9%. Njena ideološka platforma kombinuje verski patriotizam sa apelom za aneksiju susedne Moldavije i raznim teorijama zavere. Mnogi članovi stranke bili su aktivni 2018. godine, tokom neuspelog referenduma za zabranu gej brakova. Za one koji su se nadali da će Rumunija nastaviti borbu protiv korupcije i usvajanje evropskih vrednosti, izborni rezultat je doneo razočaranje.

(TheEconomist-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.