Sudski sporovi oko tržišne moći Fejsbuka predstavljaju najnoviju eskalaciju u borbi između regulatora i tehnoloških giganata, koja bi mogla da preoblikuje industriju društvenih medija. Preduzimajući prvi značajan korak u ovom procesu, američka vlada i državni zakonodavci pokrenuli su antimonopolske tužbe protiv Fejsbuka zbog ugrožavanja konkurencije i tržišne dominacije.
Spor protiv tehnološkog giganta pokrenuli su javni tužioci u 46 država, kao i Savezna trgovinska komisija (FTC). Oni predlažu da se Fejsbuk razbije na manje kompanije i tako zaustavi monopolizacija društvenih medija. Registrovana pred sudom u distriktu Kolumbija, tužba naglašava da se mnoge države žale na dominaciju koju Facebook, Google, Amazon i Apple imaju u trgovini, elektronici, društvenim mrežama, pretraživanju i oglašavanju na internetu.
Najviše pritužbi ima na kupovinu Instagrama i WhatsApp-a od strane Facebook-a, koji je tako sprečio konkurente da ugroze njegov monopol na društvenim mrežama. Nakon što je uspostavio monopol, Fejsbuk je podigao cene oglasa i srozao korisničko iskustvo da bi profitirao od nelojalne konkurencije i špijuniranja svojih korisnika. Tužioci su svoj podnesak potkrepili sadržajem e-pošte, koji pokazuje da je kompanija svesno eliminisala konkurenciju i narušila privatnost korisnika.
FTC ističe da je u jednom imejlu iz 2008. godine izvršni direktor Fejsbuka Mark Cukerberg napisao „bolje je kupovati nego takmičiti se“. Glavna odbrana Fejsbuka je da je vlada dozvoljavala spajanje kompanija i antikonkurentsko ponašanje, što je tačno. Regulatorne institucije nisu reagovale kada su se ta spajanja odvijala. Bez obzira na dalji razvoj događaja, mnogi pravni stručnjaci smatraju da će sudski proces potrajati godinama.
Slučaj protiv Fejsbuka usledio je ubrzo nakon što je američko Ministarstvo pravde u oktobru pokrenulo antimonopolsku tužbu protiv Gugla, navodeći „antikonkurentsku praksu u sektoru pretraživanja i oglašavanja na mreži“. Iako su godinama znali za nezakonito poslovanje velikih tehno kompanija, državni službenici su odbijali da monopolizaciju shvate ozbiljno, i čak su je podržavali na štetu poslovne konkurencije.
Posledice ovog bezakonja su socijalna disfunkcija, nasilni etnički sukobi i političke manipulacije širom sveta. Takođe, velika šteta je pričinjena klasičnim medijima i njihovim finansijama, što je dovelo do urušavanja novinarstva. Prošle nedelje, Australija je iznela zahtev da Fejsbuk i Gugl počnu da plaćaju vesti lokalnih medija, što je prvi takav potez za zaštitu nezavisnog novinarstva. Američke kompanije su reagovale upozorenjem da će uskratiti svoje usluge australijskim korisnicima.
Velika Britanija takođe planira da nametne nova tržišna pravila koja će primenjivati Uprava za konkurenciju i tržište (CMA). Cilj da se Fejsbuk i Gugl spreče da progutaju manje firme i ugroze prava potrošača. Prema CMA, ove dve kompanije imaju duopolističku poziciju u digitalnom oglašavanju, prihodujući blizu 80% od 18,7 milijardi dolara potrošenih u 2019. godini.
Početkom ovog meseca, kanadski novinski izdavači pozdravili su inicijativu kanadske vlade protiv tehnoloških giganata, te apelovali na državu da omogući slobodnu konkurenciju u medijima. Izveštaj asocijacije kanadskih medija navodi da Gugl i Fejsbuk koriste svoj monopol kako bi prigrabili 80 odsto prihoda od internet oglašavanja i delili novinski sadržaj bez nadoknade.
Sličnu situaciju opisuje i izveštaj američkog senata, navodeći kako su Fejsbuk i Gugl za proteklih 15 godina doveli do gašenja više od 2.000 lokalnih novina, ostavljajući iza sebe „medijsku pustinju“. Do nedavno je većina država pasivno posmatrala kako dve velike kompanije zgrću novac od internet oglašavanja, dok redakcije ostaju bez izvora prihoda, otpuštaju radnike i gase se.
Korisnički podaci danas su ključni u poslu oglašavanja; Gugl i Fejsbuk tačno znaju ko i koliko gleda svaki oglas, dok njihovi konkurenti nemaju te mogućnosti. Umesto toga, izdavači moraju da se oslone na dva medijska giganta kako bi došli do svoje publike, pritom otkrivajući dragocene podatke o svojim pretplatnicima i čitaocima.
Predstavljajući se kao izdavači, Gugl i Fejsbuk nisu u novinarskom poslu; to su komunikaciona preduzeća koja kontrolišu informativne puteve i tako zadiru u prihod novinskih izdavača. U međuvremenu, tehnološke kompanije su inicirale sklapanje komercijalnh ugovora sa izdavačima, pokušavajući da ublaže trend državnih intervencija u EU, Australiji i SAD-u.
(TRTWorld-ZTP, foto: Getty)
