Istraživači sa ruskog univerziteta u Sankt Peterburgu pronašli su novu mineralnu vrstu nazvanu „petrovit“. Mineral nastaje u vulkanima udaljenog regiona Kamčatke, na krajnjem istoku zemlje.
Na čelu istraživačkog tima koji je pronašao petrovit bio je profesor kristalografije Stanislav Filatov, koji je preko 40 godina proučavao minerale Kamčatke. Ovo područje nudi neverovatnu mineralošku raznolikost, sa desetinama novih minerala koji su tamo pronađeni poslednjih godina, navodi se u saopštenju univerziteta. Konkretno, Filatov je istraživao kupaste vulkane i tokove lave formirane nakon erupcija vulkana Tolbačik 1975-1976. i 2012-2013.
Petrovit, plavo-zeleni mineral koji je otkrio Filatovljev tim, ima hemijsku formulu Na10CaCu2 (SO4)8, sadrži atome kiseonika, natrijum-sumpor i bakar u poroznoj strukturi. „Atom bakra u kristalnoj strukturi petrovita ima neobičnu i vrlo retku vezu od sedam atoma kiseonika“, objasnio je Filatov.
Naučnici smatraju da njegova struktura omogućava prolaz malim atomima natrijuma, što ukazuje na potencijal jonske provodljivosti. Mineral se može upotrebiti kao katodni materijal u natrijum-jonskim baterijama. Zbog obilja soli, natrijum-jonske baterije mogu biti vrlo jeftina zamena litijum-jonskim baterijama koje se danas često koriste u tehničkim uređajima.
„Za tu vrstu primene, trenutno najveći problem je mala količina prelaznog metala (bakra) u kristalnoj strukturi minerala,“ napomenuo je Filatov. „To bi se moglo rešiti u laboratoriji, sintezom jedinjenja čija bi struktura bila nalik petrovitu.“
Mineral je nazvan „petrovit“, ne u čast Petra Velikog, osnivača Sankt Peterburga, već u znak poštovanja profesoru Tomašu Petrovu, kristalografu sa univerziteta. On je bio deo tima koji je prvi na svetu sintetički napravio malahit. Pored istraživača sa Univerziteta u Sankt Peterburgu, otkriću su doprineli ruski naučnici sa Instituta za vulkanologiju i seizmologiju i Instituta za silikatnu hemiju Grebenščikov.
(BigThink-ZTP)
