Rozenkrojceri: Zašto je izmišljeno tajno bratstvo bilo tako uticajno?

Tajno društvo, koje navodno baštini antičku ezoterijsku mudrost, naziv je dobilo od simbola ruže na krstu, nalik porodičnom grbu Martina Lutera.

Njihova učenja su kombinacija okultizma i drugih religioznih verovanja poput hermetizma, jevrejskog misticizma i hrišćanskog gnosticizma. Centralno verovanje Rozenkrojcera jeste da članovi reda poseduju tajnu mudrost koja im je preneta iz antičkih vremena.

Poreklo i učenje Rozenkrojcera opisani su u tri anonimno objavljene knjige koje su pripisane Johanu Valentinu Andreeu (1568–1654), luteranskom teologu i učitelju koji je napisao utopijski traktat Christianopolis (1619). Fama Fraternitatis (1614), Ispovest bratstva Rozenkrojcera (1615), i Hemijski brak Kristijana Rozenkrojca (1616) prepričavaju putovanja Kristijana Rozenkrojca, navodnog osnivača društva, kojeg savremena istorija smatra fiktivnim likom.

Prema ovim knjigama, Rosenkrojc je rođen 1378. godine i živeo je 106 godina. Nakon putovanja po Bliskom Istoku i Severnoj Africi u potrazi za tajnom mudrošću, vratio se u Nemačku i osnovao red Rozenkrojcera (1403). Sagradio je i svetilište, gde je sahranjen 1484. godine. Navodno otkrivanje grobnice 120 godina kasnije, poslužilo je kao povod za javno priznanje o postojanju reda.

Tajnoviti karakter prvobitnog bratstva, ukoliko je zaista postojalo, činio ga je nedostupnim javnosti. Međutim, učenja bazirana na alhemiji i misticizmu postala su prilično uticajna tokom 17. veka. Rozenkrojceri su privlačili mnoge mislioce tadašnje Evrope, uključujući i engleskog filozofa i naučnika Frensisa Bejkona. Popularnost je pak dramatično opala u 18. veku, najviše zbog skepticizma i racionalizma epohe Prosvetiteljstva, mada su neke ideje preživele unutar pojedinih frakcija masonerije.

U 19. veku su nastala nova društva Rozenkrojcera, prateći trend obnove okultizma u Evropi i Sjedinjenim Državama. Prvo je osnovano Bratstvo Rozenkrojcera u San Francisku 1858. godine, od strane američkog spiritualiste Paskala Beverlija Rendolfa (1825–75). Nekoliko grupa, poput Societas Rosicruciana in Anglia osnovane u Engleskoj 1866., proisteklo je iz masonerije.

Dve najaktivnije moderne organizacije osnovane su početkom 20. veka. Antički mistični red Roase Crucis (AMORC) osnovao je H. Spenser Luis u Njujorku 1915. godine. Tvrdeći da je poseduje originalna učenja evropskih Rozenkrojcera, Luis je privukao nove članove iz celog sveta, tako što je lekcije slao poštom. Smatrajući Egipat kolevkom svojih učenja, on je finansirao izgradnju čuvenog egipatskog muzeja, u sedištu bratstva u San Hozeu, Kalifornija.

Drugu značajnu organizaciju, Družinu Rozenkrojcera, ustanovio je Maks Hajndel, nakon što je pohađao predavanja nemačkog teozofa Rudolfa Štajnera. Posle objavljivanja navodno tajnih doktrina mimo Štajnerovih želja, Hajndel je predavao formu učenja pod snažnim uticajem teozofije. Ogranak udruženja koji je osnovan u Sijetlu 1909. godine, inspirisao je stvaranje drugih grupa poput Lectorium Rosicrucianum, koju su 1924. u Holandiji osnovali Hajndelovi studenti Jan van Rikenborg i Katerin dePetri. Nacisti su je zabranili, ali je nakon Drugog svetskog rata obnovljena i promovisana širom sveta.

(britannica-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.