Predsednik Makron je 2. marta u Gabonu, u zapadnoj Africi, izjavio da su „dani francuske Afrike prošli“. Od ranog 19. veka afrički kontinent je simbolizovao težnju Francuske ka gepolitičkoj moći. Kao i svaka kolonija, on je pružao prirodne resurse i radnu snagu. Za razliku od drugih imperijalnih sila sa viškom domaćeg stanovništva za izvoz, francuska demografija je stagnirala na brojci od 40 miliona između 1840-ih i 1940-ih.
Afrika je popunjavala trupe njene armije (tirailleurs sénégalais) kako bi se uspešnije takmičila sa nemačkom demografijom i vojnim snagama. Čak i nakon dramatične dekolonizacije 1960-ih, Afrika je nastavila da pruža jeftinu radnu snagu francuskoj domaćoj industriji. Francuske kolonije u Africi, u kombinaciji sa onima u jugoistočnoj Aziji, omogućile su joj da se ponosno proglasi drugom najvećom kolonijalnom silom na svetu. Za razliku od drugih imperijalnih sila, Francuska je svoje univerzalističke vrednosti smatrala delom „civilizacijske misije“ u sklopu kolonijalnih osvajanja. Prema ovom gledištu, Francuska je, pošto je navodno dostigla viši stepen civilizacije, osećala obavezu da to podeli sa manje razvijenim narodima.
Ali ono što je Francusku razlikovalo od recimo Britanije bila je njena filozofija da druge kulture treba „asimilovati“ u francusku kulturu. Kao i njihovi francuski vršnjaci, i školska deca u afričkim kolonijama su recitovala Nos ancêtres les Gaulois („Naši preci Gali”). Francuzi do danas opisuju britanski kolonijalizam kao egoističan, lihvarski i lišen viših vrednosti. Britanski kolonijalizam je težio punoj „samoupravi“ podaničkih naroda, čineći napuštanje imperije i dekolonizaciju koliko-toliko opravdanim. ‘Asimilacija’ je, međutim, podrazumevala mnogo duži, čak i beskrajan proces. U tome je bio ključni problem francuske dekolonizacije. Generacije Francuza, i na levici i desnici, bile su protiv napuštanja ideje o civilizacijskoj misiji koja im je usađivana još od školskih dana. Otuda skoro pa građanski rat oko nezavisnosti Alžira. Držeći se iste asimilacijske logike i danas, Francuskoj će biti veoma teško da odustane od neokolonijalnog prisustva u zapadnoj Africi.
Na svom vrhuncu, francuska operacija protiv pobunjenika (‘Barkan’) je angažovala 5.500 vojnika u pet bivših francuskih kolonija u Sahelu radi suzbijanja islamskih terorističkih grupa. Ovu naizgled neuspešnu operaciju predsednik Makron je okončao u novembru 2022. Misija Francuske je prvobitno pozdravljena od strane lokalnih lidera, ali su lokalni žitelji, a potom i lideri Malija i Burkine Faso, zahtevali povlačenje francuskih snaga; Burkina Faso je nedavno otišla korak dalje i prekinula Sporazum o odbrani iz 1961. Štaviše, ove države su iskazale lojalnost ruskoj plaćeničkoj grupi Vagner, koja je imala neumoljivu ekspanziju širom Afrike. Nakon 50 ubijenih francuskih vojnika i neznatnog uspeha u potiskivanju islamskog džihada, Francuska se osećala napuštenom od svojih EU partnera, posebno Nemačke, koja je odbacila bilo kakav ozbiljniji angažman na frontu, iako je Pariz tvrdio da štiti južno krilo EU. Ironično, Britanija je bila ta koja je pružala veći deo logistike i helikoptera na prvoj liniji, uprkos Makronovom stavu o Bregzitu. To je primoralo Makrona da revidira kompletnu afričku strategiju Francuske.
Trenutno preko 3.000 francuskih vojnika služi u Senegalu, Obali Slonovače, Gabonu i Džibutiju, sa još 3.000 u regionu Sahela, uključujući Niger i Čad. Troškovi se delimično nadoknađuju prodajom oružja i komercijalnim ugovorima. Ali neprijateljstvo prema Francuskoj nikada nije bilo izraženije. Mlađe generacije su sve skeptičnije prema Francuskoj zbog njene podrške užasnim režimima, naročito kroz pomenute odbrambene sporazume. Zbog toga je Makron direktno apelovao na afričku omladinu pominjući „uzajamni i odgovoran odnos“ te obećao da će napustiti postkolonijalnu politiku. Njegovo putovanje u Afriku predstavljeno je kao ekološka misija, uz prisustvo na konferenciji o očuvanju divljih životinja i šuma u Africi. Ali sa njemu svojstvenom drskošću, prećutao je da ga je na putovanju u naftom bogatu Angolu pratio šef Total Oil-a.
Koliko god Makron predstavljao izvlačenje Francuske iz Afrike kao zamenu za „partnerstvo“ sa bivšim kolonijalnim subjektima, izvesno je da će ova tranzicija biti krajnje neubedljiva. Ulozi su preveliki. Francuska vlast u regionu ima ekonomski i finansijski karakter kroz zajedničku valutu (CFA franak), prisustvo velikih komercijalnih firmi, obuku lokalne administracije u Ecole Nationale d’Administration u Parizu, integraciju afričkih govornika francuskog u međunarodnu frankofonu organizaciju. Francuska je i zapadni bedem protiv sve većeg prisustva Kine i Rusije na kontinentu. Bez obzira na političke gestove predsednika Makrona, male su šanse da će Francuska ugasiti svoje neokolonijalno prisustvo.
(TheSpectator-ZTP, foto: AFP/France 24)
