Razvijene zemlje bi većinu energije mogle da dobijaju od vetra i sunca

Cena odlaganja prelaska na obnovljive izvore energije je previsoka, i iako postoji mnogo nedoumica oko toga kako to postići, sve više istraživanja i dokaza sa terena sugerišu da je to apsolutno održiva i praktična opcija. Najnovija studija međunarodnog tima istraživača pomaže da se ova debata najzad razreši.

Studija pokazuje da se potrebe za električnom energijom u industrijalizovanim zemljama mogu zadovoljiti kombinacijom energije vetra i sunca, pod uslovom da postoje kapaciteti za skladištenje energije u periodima smanjene proizvodnje. Analizirajući potrošnju energije u 42 razvijene zemlje u periodu od 39 godina (od 1980. do 2018.), istraživači su pokazali kako povećanje proizvodnje vetro i solarne energije potencijalno može da zadovolji potrebe nacija od Avganistana do Zimbabvea.

„Energija vetra i sunca mogla bi da zadovolji više od 80 odsto potražnje u većini regiona sveta, bez prevelikih skladišta ili viška proizvodnih kapaciteta, što je kritična tačka,“ kaže Stiven Dejvis sa Univerziteta Kalifornije. „Ali u zavisnosti od lokacije, postoje višednevni periodi tokom cele godine kada bi snabdevanje delimično moralo da se osloni na skladištenu energiju i druge nefosilne izvore energije, u skladu sa modelom nulte emisije ugljenika.

Čak i bez ikakvog skladištenja, obnovljivi izvori bi mogli da zadovolje 72-91% potreba zemalja obuhvaćenih studijom, uz dominantnu upotrebu vetroenergije, pokazuje studija. Sa 12 sati skladištene energije, pokrivenost može biti i do 83-94%, pri čemu solarna energija dobija prednost. Pod pretpostavkom da zemlje imaju dovoljno energije vetra i sunca da zadovolje potrebe svog stanovništva, ova studija se prevashodno bavi pouzdanošću obnovljivih izvora energije, a ne količinom koju mogu da proizvedu.

Naravno, potrebe stanovništva variraju tokom vremena baš kao i dostupnost sunčeve svetlosti i vetra. Istraživanje je pokazalo da bi zemlje bliže polutaru lakše mogle da pređu na održivu energiju zbog veće izloženosti suncu tokom cele godine. Zemlje na višim geografskim širinama, kao što je Nemačka, češće bi se vraćale rezervnim izvorima energije, tvrde istraživači. Ipak, dugotrajno skladištenje i kombinovanje izvora (solarna iz Španije i vetro iz Danske), mogli bi da ublaže ove probleme.

„Istorijski podaci pokazuju da zemlje koje su dalje od ekvatora mogu iskusiti periode koji se nazivaju ‘mračnim zastojem’, tokom kojih je veoma ograničena dostupnost solarne i eolske energije,“ kaže Den Tong sa Univerziteta Cinghua. „Nedavno je ovaj fenomen u Nemačkoj trajao dve nedelje, primoravajući Nemce na vanrednu proizvodnju energije, čiji se najveći deo obezbeđuje iz fosilnih goriva.

U slučaju SAD-a, studija je pokazala da eolska i solarna energija mogu obezbediti oko 85 odsto ukupne potražnje za električnom energijom. Izgradnja dodatnih kapaciteta, skladištenje pomoću baterija i povezivanje sa elektromrežama drugih severnoameričkih zemalja dali bi još bolji rezultat. Svaka zemlja će morati da ima jedinstven pristup, u zavisnosti od lokacije, potreba i raspoloživih resursa, kažu istraživači.

„Širom sveta postoje određeni geofizički faktori koji ograničavaju proizvodnju električne energije bez fosilnih gorova,“ kaže Dejvis. „Problem se svodi na razliku između teškog i nemogućeg. Biće teško u potpunosti eliminisati fosilna goriva iz naše proizvodnje električne energije, ali taj cilj možemo postići ako se usklade tehnologije, ekonomija i društveno-politička volja.”

(ScienceAlert-ZTP, foto: Maddy Bris/Pixabay)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.