Današnja veštačka inteligencija je samosvesna koliko i spajalica. Nakon bizarne tvrdnje jednog Guglovog inženjera da je sistem veštačke inteligencije njegove kompanije „oživeo“ i tvita Ilona Maska koji predviđa da će računari imati ljudsku inteligenciju do 2029, ova tehnologija i dalje pada na prostim svakodnevnim zadacima. To uključuje upravljenje vozilima, naročito pri susretu sa neočekivanim okolnostima koje zahtevaju makar delić ljudske intuicije ili razmišljanja.
Senzacionalizam oko veštačke inteligencije nije iznenađujući, budući da je i sam Mask upozorio da bi tehnologija mogla da postane „najveća egzistencijalna pretnja” čovečanstva ako je vlade ne regulišu. Nezavisno od toga da li će kompjuteri ikada dostići inteligenciju sličnu ljudskoj, svet je već prizvao drugačijeg, podjednako destruktivnog demona – kvantno računarstvo. Potrebno je da razumemo potencijalne efekte ove tehnologije, da je regulišemo i sprečimo da dođe u pogrešne ruke pre nego što bude prekasno. Svet ne sme da ponovi greške koje je napravio oklevanjem u regulisanju veštačke inteligencije.
Iako je još uvek u povoju, kvantno računarstvo funkcioniše na veoma različitim osnovama od današnjih računara zasnovanih na poluprovodnicima. Ako različiti projekti širom sveta budu uspešni, ove mašine će moći u sekundi da obavljaju zadatke za koje bi klasičnim računarima bili potrebni milioni godina. Poluprovodnici predstavljaju informacije kao niz 1 i 0, zato ih nazivamo digitalnom tehnologijom. S druge strane, kvantni računari koriste računarsku jedinicu koju nazivamo kubit. Kubit može istovremeno da sadrži 1 i 0 tako što koristi bizarno svojstvo kvantne fizike koje se zove superpozicija. (Ako vam je ovo zbunjujuće, u dobrom ste društvu, jer ovo teško shvataju i iskusni inženjeri.) Dakle, dva kubita mogu predstavljati sekvence 1-0, 1-1, 0-1 i 0-0, paralelno i sve u istom trenutku. To omogućava ogromno povećanje računarske snage, koja raste eksponencijalno sa svakim dodatnim kubitom.
Ako kvantna fizika napusti eksperimentalni nivo i pređe u svakodnevnu primenu, imaće različite svrhe i promeniti mnoge aspekte života. Sa kapacitetom da brzo obrade ogromne količine podataka koje bi preplavile bilo koji od današnjih sistema, kvantni računari bi mogli da omoguće bolju vremensku prognozu, finansijsku analizu, logistiku, istraživanje svemira i otkrivanje lekova. Neki akteri će ih verovatno koristiti u destruktivne svrhe, kompromitujući bankovne evidencije, privatne komunikacije i lozinke na svakom digitalnom računaru na svetu. Današnja kriptografija kodira podatke kao velike kombinacije brojeva koje je nemoguće provaliti u razumnom roku koristeći klasičnu digitalnu tehnologiju. Ali kvantni računari mogu da isprobaju kombinacije tako brzo da bi svaka šifra bila provaljena u sekundi.
Da budemo jasni, kvantno računarstvo je još uvek u maglovitoj fazi. Zbog potencijalne snage i revolucionarne primene, kvantni računari su deo odbrambenih i drugih vladinih istraživanja. Obično su projekti obavijeni velom tajne, i ima mnogo spekulacija o već ostvarenim probojima. Poznato je da Kina, Francuska, Rusija, Nemačka, Holandija, Britanija, Kanada i Indija sprovode ovakve projekte. U Sjedinjenim Državama, među kandidatima su IBM, Gugl, Intel i Majkrosoft, kao i mali preduzetnici, vojni podizvođači i univerziteti. Uprkos manjku publiciteta, bilo je uverljivih demonstracija nekih bazičnih primena, uključujući kvantne senzore koji mogu da detektuju i mere elektromagnetne signale. Jedan takav senzor je korišćen za precizno merenje Zemljinog magnetnog polja sa Međunarodne svemirske stanice.
U drugom eksperimentu, holandski istraživači su teleportovali kvantne informacije preko rudimentarne kvantne komunikacione mreže. Umesto da standardnih optičkih vlakana, naučnici su koristili tri mala kvantna procesora za trenutni prenos kvantnih bitova od pošiljaoca do primaoca. Ovi eksperimenti još uvek nisu prikazali praktične primene, ali bi mogli da postave temelje za budući kvantni internet, gde se podaci mogu bezbedno prenositi kroz mrežu kvantnih računara brže od svetlosti. Do sada je to bilo moguće samo u oblasti naučne fantastike. Bajdenova administracija smatra da je postoji toliki rizik od gubitka trke u kvantnom računarstvu da je u maju izdala dve predsedničke direktive: stavljanje savetodavnog komiteta Nacionalne kvantne inicijative direktno pod nadležnost Bele kuće i nalog vladinim agencijama da osiguraju američko liderstvo u kvantnom računarstvu, uz ublažavanje potencijalnih bezbednosnih rizika za kriptografske sisteme.
Takođe se radi na kombinovanju kvantnog računarstva sa veštačkom inteligencijom kako bi se prevazišla ograničenja tradicionalnih računara. Danas su modelima mašinskog učenja potrebni meseci da se obuče na digitalnim računarima usled ogromnog broja proračuna koji moraju da se izvrše; OpenAI GPT-3, na primer, ima 175 milijardi parametara. Kada ovi modeli prerastu u bilione parametara, što je uslov da današnja veštačka inteligencija postane pametna, biće im potrebno još duže da se obuče. Kvantni računari bi mogli značajno da ubrzaju ovaj proces, pritom koristeći manje energije i prostora. U martu 2020, Gugl je lansirao TensorFlow Quantum, jednu od prvih hibridnih platformi ‘kvantne inteligencije’ koja podiže obradu ogromnih količina podataka na viši nivo. U kombinaciji sa kvantnim računarstvom, veštačka inteligencija bi, u teoriji, mogla da donese još više revolucionarnih rezultata.
Imajući u vidu potencijale kvantne tehnologije, apsolutno je ključno da se ne ponavljaju greške napravljene sa veštačkom inteligencijom gde je regulatorni neuspeh svetu dao algoritamsku pristrasnost koja podstiče ljudske predrasude, širenje teorija zavere na društvenim mrežama i napade na institucije podstaknute lažnim vestima. Zajednica kvantnih istraživača je 2021. objavila apel za hitno rešavanje ovih problema. U domenu bezbednosne tehnologije, sveti gral je ono što se naziva kriptoanalitički kapacitet kvantnog računara, tj. sistem koji može da provali kriptografiju digitalnih sistema širom sveta, što bi, na primer, omogućilo razbijanje blokčejna.
Stručnjaci upozoravaju da Kina verovatno prednjači u različitim oblastima kvantne tehnologije, kao što su kvantne mreže i kvantni procesori. Dva najmoćnija svetska kvantna računara napravljena su u Kini, a još 2017. naučnici sa Univerziteta nauke i tehnologije u Hefeju izgradili su prvu kvantnu komunikacionu mrežu na svetu koristeći napredne satelite. Naravno, ovi javno prikazani projekti su naučne platforme za dokazivanje koncepta, sa relativno malim uticajem na buduću održivost kvantnog računarstva. Međutim, znajući da sve vlade razvijaju ovu tehnologiju tek da bi pretekle rivalske države, kineski uspesi ukazuju na prednost nad Sjedinjenim Državama i ostatkom Zapada.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Google)
