Neke crte ličnosti ostaju iste tokom celog života, dok se druge menjaju tek postepeno. Međutim, postoje dokazi da životni događaji koji izazivaju ozbiljan stres ili traumu mogu biti povezani sa naglim promenama u našoj ličnosti. Nova studija, objavljena u PLOS ONE, sugeriše da je pandemija kovida-19 zaista izazvala mnogo veće lične promene nego što bi se prirodno desile tokom ovog perioda. Istraživači su otkrili da su ljudi postali manje ekstrovertni, manje otvoreni, manje prijatni i manje savesni u 2021. i 2022. nego pre pandemije.
Ova studija je obuhvatila više od 7.000 učesnika iz SAD-a, starosti između 18 i 109 godina, ispitivanih pre pandemije (od 2014. nadalje), na početku pandemije 2020, i tokom pandemije 2021/2022. Na svakoj od ovih tačaka, učesnici su prolazili psihotest od „Velikih pet pitanja“. Ovo je obrazac za procenu ličnosti kroz pet dimenzija: ekstrovertnost naspram introverzije, prijatnost spram antagonizma, savesnost spram nedostatka usmerenja, neurotičnost spram emocionalne stabilnosti i otvorenost spram zatvorenosti za nova iskustva. Nije bilo mnogo promena u osobinama ličnosti između predpandemijskog perioda i 2020. Međutim, istraživači su utvrdili značajan pad ekstrovertnosti, otvorenosti, prijatnosti i savesnosti tokom 2021/2022. Ove promene su sažele čitavu deceniju normalnih varijacija, što znači da je pandemijska trauma ubrzala prirodni proces promene ličnosti.
Zanimljivo je da su se ličnosti mlađih odraslih osoba najviše promenile. Uočen je značajan pad prijaznosti i savesnosti, kao i značajan porast neurotičnosti u 2021/2022. Jedan od razloga je socijalna anksioznost prilikom povratka u društveni život, nakon dve propuštene godine. Tokom pandemije, mnogi od nas su postali svesniji zdravlja, na primer tako što su se bolje hranili i više vežbali. Mnogi su gradili društvene veze u virtuelnoj sferi, i pokušavali da preusmere pažnju na psihološki, emocionalni i intelektualni rast, na primer, meditiranjem ili usvajanjem novih hobija. Ipak, mentalno zdravlje i blagostanje su se značajno smanjili. Ovo ima smisla s obzirom na drastične promene kroz koje smo prošli. Tip ličnosti značajno utiče na naše blagostanje. Na primer, ljudi koji imaju visok nivo savesnosti, prijatnosti ili ekstrovertnosti verovatnije će doživeti najviši nivo blagostanja.
Dakle, promene ličnosti otkrivene u ovoj studiji donekle mogu objasniti opadanje blagostanja koje smo videli tokom pandemije. Ako pogledamo pobliže, izgleda da je pandemija negativno uticala na sledeće segmente: našu sposobnost da izrazimo saosećanje i ljubaznost prema drugima (prijatnost); sposobnost da budemo otvoreni za nove ideje i voljni da se uključimo u nove situacije (otvorenost); sklonost da tražimo i uživamo u društvu drugih ljudi (ekstraverzija); težnju ka određenim ciljevima, obavljanje zadataka ili odgovornost prema drugima (savesnost). Sve ove osobine utiču na našu interakciju sa okruženjem, i verovatno su doprinele padu našeg blagostanja. Na primer, rad od kuće nas je možda demotivisao i stvorio utisak da naša karijera nikuda ne vodi (pad savesnosti). Ovo je povratno uticalo na naše blagostanje čineći da se osećamo razdražljivije, depresivno ili anksiozno.
Obično se naše ličnosti menjaju tako da se bolje prilagodimo starenju i efikasnije nosimo sa životnim dešavanjima. Drugim rečima, učimo iz svog životnog iskustva i to kasnije utiče na našu ličnost. Kako starimo, generalno dolazi do porasta samopouzdanja, samokontrole i emocionalne stabilnosti. Međutim, učesnici ove studije prijavili su promene koje su suprotne uobičajenom trendu promene ličnosti. To je razumljivo s obzirom da smo imali dugačak period poteškoća, uključujući ograničavanje sloboda, pad prihoda i bolest. Sva ova iskustva očigledno su promenila nas i naše ličnosti. Studija nam pruža neke veoma korisne uvide u posledice pandemije po našu psihu.
Možda bi trebalo odvojiti vreme i razmisliti o našim iskustvima u proteklih nekoliko godina, tj. kako su promene ličnosti uticale na nas. Neke promene su nas možda zaštitile na vrhuncu pandemije, međutim, vredi se zapitati koliko su ove promene korisne sada kada je akutna faza pandemije iza nas. Da li nam još uvek dobro služe ili bi trebalo preispitati dalju perspektivu?
(TheConversation-ZTP)
