Prva isporuka „zelenog čelika“ sugeriše da budućnost metalurgije nije daleko

Zeleni čelik možda zvuči kao spoj nespojivog, ali to je fraza koju ćete često slušati u narednih nekoliko godina. Krajem avgusta je prvi ekološki čelik isporučen proizvođaču kamiona AB Volvo u Švedskoj. U pitanju je probna serija, i pomalo medijski trik, ali iz Volvoa kažu da su naručili materijale za početak proizvodnje nove flote vozila od zelenog čelika.

Prema SSAB-u, švedskoj kompaniji koja je proizvela zeleni čelik, ovaj događaj je „važan korak ka napuštanju fosilnih materijala, od iskopavanja rude do gotovog čelika“. HYBRIT, ili Hidrogenska tehnologija za proizvodnju čelika, nastala je zajedničkim ulaganjem SSAB-a, državnog preduzeća Vattenfall i državne rudarske kompanije LKAB. Ovo je jedan od prvih svetskih pokušaja korišćenja obnovljivog hidrogena za proizvodnju zelenog čelika; proizvodni pogon se nalazi u gradu Lulea na severu Švedske.

Plan je da se do 2026. testiraju mogućnosti HYBRIT-a u industrijskim razmerama, a budući da SSAB čini 10 odsto švedske emisije ugljenika, efekti nove tehnologije su dalekosežni. „Prvi nefosilni čelik na svetu nije samo proboj za SSAB, već i dokaz da je moguće značajno smanjiti globalni ugljenični otisak industrije čelika,“ kaže Martin Lindkvist, predsednik i izvršni direktor SSAB-a. „Nadamo se da će ovo inspirisati i druge da ubrzaju zelenu tranziciju. Industrija, a posebno industrija čelika, veliki je zagađivač, ali takođe može da bude deo rešenja.“

Kao i cement, čelik je jedan od onih materijala koje obično ne primećujete: na vašem je stolu u obliku pribora za jelo, u mostovima koje svakodnevno prelazite, u zgradama u koje ulazite, u automobilima koje vozite. Međutim, za njegovu proizvodnju je potrebno mnogo energije. U proseku, svaka tona čelika zahteva oko dve tone ugljen-dioksida. Godišnja proizvodnja čelika emituje preko 7 odsto gasova staklene bašte, neznatno više od svih automobila na svetu.

Do 2050, industrija čelika će da pojede 50 odsto budžeta namenjenog sprečavanju zagrevanja do 1,5°C, što znači da je ovaj sektor izuzetno važan za redukciju ugljeničnih gasova. Iako čelik ima jednu od najvećih stopa recikliranja na svetu, novi čelik će morati da se kuje kako bi se zadovoljila potražnja. Ako to možemo ostvariti na ekološki održiv način, otvara se put ka našim klimatskim ciljevima. Čelik se danas najviše proizvodi u visokim pećima, koristeći proces koji troši ugalj i oslobađa CO2. U ovaj proces se može uvesti hidrogen kako bi se smanjila štetna isparenja.

23 projekta hidrogenskog čelika su ili u toku ili uskoro započinju sa realizacijom u više zemalja. HIBRIT-ov zeleni čelik je prvi koji je isporučen, ali verovatno nije prvi na globalnom tržištu. H2 Green Steel, još jedan poduhvat sa sedištem u Švedskoj, planira da izgradi fabriku obnovljivog hidrogena i proizvede zeleni čelik do 2024. U Sjedinjenim Državama, predsednik Bajden je obećao da će smanjiti troškove ekološkog hidrogena kako bi mogao da konkuriše prirodnom gasu.

„Primenom ove tehnologije i prelaskom na proizvodnju sunđerastog gvožđa u industrijskim razmerama, pomoći ćemo čeličnoj industriji da izvrši tranziciju,“ kaže Jan Mostrom, predsednik i izvršni direktor švedskog LKAB-a. „Ovo je najvažnija stvar koju možemo da učinimo za klimu.“

(ScienceAlert-ZTP, foto: Hybrit)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.