Najava Fondacije za otvoreno društvo (FOD) da će znatno smanjiti aktivnosti u Evropi, uznemirila je aktiviste civilnog sektora na kontinentu. U sklopu velikog remonta, fond težak 25 milijardi dolara, koji je ove godine 93-godišnji tajkun predao svom sinu Aleksandru Sorošu, postepeno će ukidati svoje dugogodišnje evropske programe i davanje grantova. U internom pismu od 31. avgusta, mlađi Soroš je objasnio da se FOD kao takav ne povlači iz Evrope: „Sa našim novim operativnim modelom, bićemo u boljoj poziciji da sektoru civilnog društva u mnogim zemljama EU omogućimo da krene napred, dok preusmeravamo resurse i osoblje ka novim pretnjama autoritaraca širom regiona, i zaista, širom sveta.”
Ono što je nesporno je da promene odražavaju veliku preorijentaciju koja će smanjiti osoblje FOD-a sa prošlogodišnjih 1.650 na manje od polovine tog broja. Iako je nejasno koliko će od oko 209 miliona dolara koji se godišnje dodeljuju Evropi (14 odsto ukupnog budžeta od 1,5 milijardi dolara) biti uskraćeno, FOD će i dalje biti prisutan u Evropi, Ukrajini i na Balkanu. Fondacija je sada u procesu preusmeravanja operacija na globalni jug. Revizija nosi potpis Aleksandra Soroša i pečat privatne filantropije koja se veoma trudila da unapredi demokratiju u Evropi, u čemu nije uvek uspevala.
Iako su evropske nevladine organizacije trenutno u panici, povlačenje je već neko vreme bilo u planu. Za razliku od njegove uloge u rušenju komunizma i podizanju novonastalih demokratija centralne i istočne Evrope na noge, učinak FOD-a u probijanju oklopa autoritarnih vlasti poput onih današnjoj u Rusiji, Mađarskoj i Poljskoj je minoran. U stvari, iako Džordž Soroš to uporno poriče, podrška neoliberalnom ekonomskom receptu Zapada za postkomunističku centralnu i istočnu Evropu, pokazala se kao gorivo za populističke figure poput mađarskog Viktora Orbana, koji je huškao nezadovoljne mase protiv liberalizma, personifikovanog upravo u Sorošu i FOD-u. Čini se da je FOD primio ovu tešku lekciju k srcu i da će nova formula zasnovana na socijalnoj pravdi postići rezultate na globalnom jugu, u meri u kojoj je privatna fondacija, nošena hirovima članova porodice, to uopšte u stanju da postigne.
Od 1980-ih, kada je Džordž Soroš počeo da finansira samonikle opozicione grupe u centralnoj i istočnoj Evropi, FOD je bio vrlo uključen u promociju demokratije u regionu i podršku nizu liberalno orijentisanih nevladinih organizacija. Te grupe su bile na čelu demokratskih revolucija 1989-91, donoseći Sorošu zasluge za mirno rušenje komunizma. Tokom 1990-ih i kasnije, njegova filantropska misija se širila, pomerajući fokus sa promene režima na podršku demokratiji širom sveta, čak i u Sjedinjenim Državama, gde su njegove milijarde podupirale predizborne kampanje Demokrata i programe odvikavanja od droga.
Postepeno napuštanje Evrope nadovezuje se na proces započet sredinom 2000-ih, kada je FOD procenio da će Evropska unija, sa svojim višestruko većim sredstvima, preuzeti inicijativu u novim zemljama članicama. Zanimljivo je da je FOD odlučio da se povuče u trenutku kada su nacionalistički populisti, gorljivo suprotstavljeni Soroševoj liberalnoj i sekularnoj agendi, jedan za drugim došli na vlast u Centralnoj i Istočnoj Evropi. FOD je smanjio finansiranje mađarskih nevladinih organizacija 2010. godine, iste godine kada je Orban po drugi put došao na vlast. U Poljskoj je 2005. ultrakonzervativna partija Prava i pravde pobedila na predsedničkim i parlamentarnim izborima. U većem delu Centralne i Istočne Evrope, liberalno orijentisane stranke su se našle u defanzivi, ponedge izgubivši sva poslanička mesta. (Povrh svega, Orbanova vlada je 2018. poterala Sorošev Centralnoevropski univerzitet, svetionik liberalne misli, iz Budimpešte u Beč.)
Nekoliko godina kasnije, Soroš se osvrnuo na nepoželjni trend koji je bio zahvatio Evropu. „Kada sam se uključio u ono što nazivam političkom filantropijom pre nekih 40 godina, ideja otvorenog društva je bila u usponu – zatvorena društva su se otvarala,“ rekao je za NPR 2019. „A sada su otvorena društva u defanzivi i diktature su u porastu. Moram priznati da se odnos snaga okrenuo protiv mene.” Razvodnjavanje i kontaminacija demokratije upravo u onim zemljama koje su godinama obasipane sredstvima FOD-a podstakli su neke komentatore da upru prstom u način promocije zapadne demokratije. „Bila je velika greška uzimati neoliberalizam zdravo za gotovo,” kaže Meri Kaldor, profesorka globalnog upravljanja na Londonskoj školi ekonomije. „O tome nije bilo ni rasprave.“
FOD je bio u saglasju sa zapadnim vladama i finansijskim institucijama koje su veličale tranziciju ka modelu tržišnog kapitalizma koji je delovao puristički čak i za društva etablirane socijaldemokratije. Recept laissez-faire doveo je nespremne ekonomije i društva Centralne i Istočne Evrope u haotično stanje; državne industrije su propale i prodate za sitniš, nezaposlenost je porasla, korupcija je cvetala, a zajednice se raspadale. Posledični strah i gnev bili su plodno tlo za nacionalistički populizam, kako Džon Fefer tvrdi u knjizi Naknadni šok: Putovanje u srušene istočnoevropske snove. Viši potpredsednik FOD-a Leonard Benardo priznaje da je bio „masivni, masivni neuspeh Zapada“ što je ljudska prava razumevao uglavnom kao političke i građanske konstrukcije, a ne u socijalnom i ekonomskom smislu.
S obzirom da je Fond relativno suzdržano odobravao „šok terapiju“, nije sasvim korektno što su populisti, naročito Orban u Mađarskoj, označili Soroša i FOD kao bauke odgovorne za ono što su nazivali nemilosrdnim, elitističkim, spolja nametnutim ekonomskim politikama. Orbanova stranka Fideš i njeni sateliti takođe su potencirali Sorošev jevrejski identitet kako bi eksploatisali antisemitske predrasude. S pravom ili ne, primaoci grantova u Centralnoj i Istočnoj Evropi postali su prokaženi zbog saradnje sa FOD-om do te mere da su mnogi pozdravili skromniju ulogu Fonda i diskretnije načine finansiranja. Otkako se pojavio novi talas populizma, FOD se pokazao nesposobnim da probije ljusku demokratski izabranih autoritarnih vlada na način na koji je to uradio protiv sovjetskog komunizma. Prošle godine, Fideš je dobio ubedljivu većinu u mađarskom parlamentu, i to treću zaredom. U Poljskoj, stranka Prava i pravde je bila gotovo jednako uspešna. Rusija Vladimira Putina je za sada neprobojna, barem metodama FOD-a.
Dakle, da li FOD odustaje? Delimično, da. Ako njegove strategije ne mogu da probiju debeli oklop autoritarnih populista, možda mogu da učine više dobrog u zemljama u razvoju. Svakako je poneo gorke lekcije iz Centralne i Istočne Evrope. Socijalna pravda je u središtu gotovo svakog programa FOD-a u Africi, Aziji i Južnoj Americi: „Prepoznajemo nasilje neregulisanog i nekontrolisanog neoliberalnog i finansijski orijentisanog pogleda na razvoj koji ignoriše dobrobit ljudi i zajednica,“ navodi se u novoj strategiji Fonda pod nazivom One Africa.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Fabrice Coffrini/AFP/Getty)
