Decenijama je turska vojska držala severnokiparski grad Varošu ograđenim i zatvorenim za javnost. Nakon turske invazije na severni deo ostrva 1974. godine, kiparskim Grcima nikada nije dozvoljeno da povrate imovinu u nekada posećenom odmaralištu. Ali sve dok je područje bilo zapečaćeno, mogli su da sanjaju o eventualnom povratku.
Međutim, nedavno je tvrdokorni premijer Ersin Tatar iz Partije nacionalnog jedinstva, zajedno sa turskim liderom Erdoganom, najavio da će delovi obale biti ponovo otvoreni. Na potonjim predsedničkim izborima, ponajviše zbog odluke oko Varoše, Tatar je pobedio dotadašnjeg predsednika Mustafu Akincija.
Izbori na severnom Kipru nisu međunarodno priznati, i Turska je jedina zemlja na svetu koja je priznala proglašenje nezavisnosti kiparskih Turaka 1983. Ipak, prethodnih nekoliko izbora smatrano je relativno poštenim, a najnoviji imaju posebnu težinu. Prema analitičarima, rezultati značajno umanjuju izglede za ponovno ujedinjenje ostrva i predstavljaju još jedan način na koji Erdogan pokazuje svoju snagu u regionu.
„Kada pogledate ukupnu Erdoganovu spoljnu politiku, sa svakim novim potezom on postaje sve veći predator“, kaže Sertak Sonan, kiparski Turčin koji predaje političke nauke na kiparskom Međunarodnom univerzitetu na severu. Ishod izbora opisao je kao „kraj jedne ere“. (Sonan je javno podržao odlazećeg Akincija i učestvovao u zajedničkim odborima lidera kiparskih Grka i Turaka za unapređenje međuetničkih odnosa.)
Umut Bozkurt, docent na Istočno-mediteranskom univerzitetu u Famagusti na severoistočnoj obali ostrva, kaže da je Varoša verovatno doprinela pobedi Tatara i nazvao je „nacionalističkim adutom“. Bozkurt naglašava da su neki kiparski Turci posetili plažu nakon otvaranja noseći turske zastave.
Tatar je odbacio predloge za ujedinjenje ostrva kao federalne, ali unitarne države, zalažući se za političku podelu u obliku „dvodržavnog rešenja“, što znači potpunu nezavisnost severa. Mnogi analitičari strahuju da će njegova stvarna uloga biti da progura sve što Turska poželi. Decenije pregovora o uslovima ponovnog ujedinjenja su odavno propale, dajući Kipru nesrećnu reputaciju „groblja za diplomate“.
Formula „dvozonalne, dvokomunalne federacije“ kojoj se Tatar protivi već dugo je u opticaju među pregovaračkim stranama. O tome su pregovarali lideri zajednica kiparskih Grka i Turaka krajem 1970-ih, iz čega je proistekla Rezolucija Saveta bezbednosti UN-a 649. Ovom i narednim odlukama UN-a sprečava se svaki pokušaj podele, otcepljenja ili ujedinjenja sa drugom državom.
2004. godine je federativni model, uz posredovanje UN-a, stavljen na referendumsko glasanje; većina kiparskih Turaka glasala je za, ali je tri četvrtine Grka glasalo protiv. Kipar je te godine ušao u EU uprkos nerešenom sporu. Sledeći veliki samit održan je 2017. godine u Kran-Montani, u Švajcarskoj, ali dogovor ni tada nije postignut.
Tokom pregovora o federaciji, grčka strana je odbacivala predloge koji daju previše moći turskoj manjini, i ne rešavaju njihov imovinski status na severu. Kiparski Grci insistiraju da Turska potpuno ukloni svoje trupe sa severa i odrekne se statusa „jemca“. (Ovaj status je ustanovljen nakon proglašenja kiparske nezavisnosti 1960., ugovorom kojim se Grčkoj, Turskoj ili Velikoj Britaniji dozvoljava intervencija na Kipru, ukoliko neka od strana krene u invaziju. Ugovor je pružio pravnu osnovu za prvu intervenciju Turske u julu 1974. godine, povodom grčkog puča u Republici Kipar.) S obzirom na uporno protivljenje kiparskih Grka 2004. i 2017. godine, teško da bi prihvatili pregovore o podeli kroz dvodržavni model.
U prošlosti su lideri kiparskih Turaka predlagali ideju labave konfederacije kao blažu verziju dvodržavnog rešenja; nakon izbora Tatara, taj termin je ponovo osvanuo. Ipak, ni konfederacija Grcima ne deluje prihvatljivije od dvodržavne formule. „Izgubili bismo Kipar kao saveznu državu“, kaže Andreas Bimbišis, politički urednik Filelefterosa, najtiražnijeg grčkog lista u Republici Kipar.
U septembru je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš predložio neformalne razgovore sa dvojicom lidera i tri ovlašćenja jemca, ali datum nije određen. S obzirom na slabe izglede za ujedinjenje, Sonan kaže da mu „čak i status quo, držeći se onoga što sada imamo, izgleda dobro“. Ali sudeći po nedavnim potezima Turske, uključujući i nedavno otvaranje grada Varoše, status quo ne deluje održivo.
I kiparski Turci i Grci očekuju da će Turska pojačati svoj vojni, ekonomski i politički uticaj na Kipar. Bozkurt kaže da Tatar svoju tesnu pobedu duguje mešanju Turske, najviše kroz mobilizaciju naseljenika, tj. Turaka iz matične zemlje koji su se godinama doseljavali i stekli državljanstvo na Severnom Kipru.
Uprkos agresivnijoj politici Turske u regionu, od istraživanja prirodnog gasa u istočnom Mediteranu do jačanja pozicije Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, većina lokalnih analitičara ne očekuje eskalaciju nasilja na Kipru. Ipak, niko ne može biti siguran. Ponovno otvaranje Varoše izazvalo je demonstracije kiparskih Grka na kontrolnom punktu između severa i juga. Uhapšeni Grci su premladi da bi sećali invazije iz 1974. godine, ali kao i u drugim spornim oblastima, emocije se produbljuju sa svakom sledećom generacijom.
Razmišljanje o narednim potezima Turske nameće pitanje šta Erdogan zapravo želi. Prednost u istraživanju rezervi ugljovodonika je samo deo odgovora. „Erdogan želi da bude velika sila Istočnog Mediterana, Bliskog istoka, čitavog arapskog i muslimanskog sveta“, kaže Bimbišis.
Istovremeno, Bimbišis veruje da će Turska radije rešavati nego pogoršavati kiparski problem, kako bi se ostvarila u ulozi najmoćnijeg pregovarača u regionu. Ovo važi i za Evropu. EU želi smirivanje sukoba na svom pragu i oprezno sarađuje sa Turskom, koja bi u svakom trenutku mogla da preplavi Evropu bliskoistočnim izbeglicama. Kao glavno izvozno tržište Turske, EU je za sada u prednosti.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: BreakingNewsTurkey)
