Prognoza: Do 2020 milioni radnih mesta nestaće zbog robotizacije

Iako su naučno-fantastični romani još u pedesetim godinama prošlog veka predviđali potpunu manufakturnu zamenu ljudi sa mašinama, tako nešto do danas ipak nismo videli. Što ne znači da se isto neće dogoditi.

Više poslovnih sektora u opasnosti

Nakon što je Svetski ekonomski forum objavio predviđanje da će trenutni socio-ekonomski procesi voditi do automatizacije proizvodnje i gubitka pet miliona poslova u petnaest vodećih ekonomija sveta do 2020-te, usledile su različite reakcije. Iako se ova brojka smatra umerenom procenom, upravljačke strukture su reagovale burno jer se najveći procenat ugroženih radnih mesta odnosi upravo na korporativnu administraciju.

Tako je ovaj segment postao meta broj jedan, s obzirom na moguću primenu softvera koji će olakšati birokratiju, administraciju, logistiku i računovodstvo, a nauštrb uvrežene tehnološke revolucije u samoj proizvodnji, koja je već godinama u procesu. Tačnije, poslove bi mogli izgubiti prvenstveno ljudi iz računarskog, matematičkog i inženjerskog sektora, zbog razvoja veštačke inteligencije i logičkih postavki koje u njihovoj delatnosti nadmašuju kreativnost.

Tehnološki “kvantni” skok zakočen zbog “ljudskog faktora”

Ovakve dramatične izjave dolaze pred ekonomski forum u Davosu i očito će biti jedna od stavki tamošnjeg sastanka. Budući da nije reč o isključivo ekonomskom već i o političkom pitanju bez presedana, biće zanimljivo osluškivati potencijalne zaključke. Naime, “četvrta industrijska revolucija” pred vratima je već gotovo deset godina, ipak nijedna globalna ekonomija se ne usuđuje da je u potpunosti sprovede. Stručnjaci smatraju da se zbog toga koči tehnološki “kvantni skok” – Amerikanci razvijaju veštačku inteligenciju, Rusi idu na nanotehnologiju, Kinezi pak na industrijsku robotiku, a paralelno se razvija i 3D štampa, biotehnologija, te novi oblici energije.

Naučnici su identifikovali dva polja u kojima nas očekuju najveće promene – analiza podataka i organizacija rada uz ljudske resurse. Prvo uključuje prikupljanje podataka, evaluaciju i odnos sa klijentima, a drugo tehnike izrade proizvoda. Oboje ima visoku perspektivu automatizovanog, računarskog i robotizovanog rada. Tako će zdravstvo, energetika, finansijski i ulagački sektor doživeti optimizaciju dok će dodatna radna mesta iziskivati rastuće grane komunikologije, medija i zabavljačkog sektora. Hoće li doškolovanje kadra i preraspodela posla pomoći? Na kraći rok da, ali dugoročno teško jer će industrijsku revoluciju biti izuzetno teško zaustaviti, naročito u korporatizmu.

Transhumanizam kao “prirodna evolucija čoveka”

Jedini spas čoveka u takvom odnosu snaga sistem će predstaviti kao “tehnološku nadogradnju” i približavanje automatskoj komponenti. Svet transhumanizma baziran je na fizičkoj komponenti i poboljšavanju mentalnih i fizičkih mogućnosti, te borbi protiv bioloških manjkavosti. Transhumanistički pokret osmislio je Džulijan Haksli 1957. godine, kao podizanje čoveka i čovečanstva na viši nivo, te spoj nauke, tehnologije i društvene utopije sa eugeničkim pristupom. Nacionalno obaveštajno veće SAD-a već je predvidelo taj prelazak, i to kroz narednih petnaestak godina. Ljudsko poboljšavanje prema njima je samo prirodna evolucija i odgovor na jačanje robotske i veštačke svesti.

Najbogatiji bi već u startu mogli da ugrade moždane umetke, napredni neuronski interfejs, dodatnu brzinu procesiranja podataka, očne implante za noćni vid i sve spektre svetlosti, brže i čistije razmišljanje (kao u filmu Limitless), a u daljim fazama razvoja virtualne stvarnosti i upravljanje avatarima koji bi korisniku prenosili sve osećaje u realnom vremenu. Iako sve ovo zvuči kao film naučne fantastike, pojedine tehnologije se već uspešno primenjuju na životinjama širom najpoznatijih svetskih istraživačkih laboratorija. Možda je vremenski rok za ovakve promene prekratak, no teško je posumnjati da će jednog dana tehnologija napredovati do ovog nivoa.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.