Kao i Sovjetski Savez u svojoj završnoj fazi, Sjedinjene Države se suočavaju sa katastrofalnim neuspesima rukovodstva i dugo potiskivanim socio-ekonomskim tenzijama koje su sada prelile čašu. Za ostatak sveta, najvažnija vest je da se hegemonija američkog dolara napokon bliži kraju.
Sovjetski Savez je bio plodno tlo za politički humor koji je imao istovetan kulturni značaj kao i late night komedija u Sjedinjenim Državama. Prema jednoj popularnoj priči, mladić koji je na Crvenom trgu vikao da je ostareli sovjetski lider Leonid Brežnjev idiot, osuđen je na 25,5 godina zatvora – šest meseci zbog vređanja predsednika Predsedništva vrhovnog sovjeta, i 25 godina za otkrivanje državnih tajni.
Burna reakcija Trampove administracije na knjigu bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona pratila je sličan scenario. Knjiga se smatra opasnom, ne toliko zbog vređanja Donalda Trampa, koliko zbog otkrića da je predsednik duboko nesposoban i „zapanjujuće neinformisan“. Ako to već nije bilo očigledno, ceo svet sada zna da SAD nema nikakvu stratešku orijentaciju ili dosledno izvršno rukovodstvo.
U stvari, mnogi aspekti trenutne situacije u Americi podsećaju na poslednje godine Sovjetskog Saveza, počevši od intenziviranja socijalnih i političkih sukoba. U sovjetskom slučaju, dugo potisnute etničke tenzije i nacionalna stremljenja brzo su isplivali na površinu, gurajući čitavu zemlju ka nasilju, secesiji i dezintegraciji. U SAD-u, Trampov odgovor na opštenarodne proteste protiv rasizma, policijske brutalnosti i socijalne nejednakosti, dodatno je produbio istorijski prisutne rasne podele. I poput statua Lenjina tokom raspada Sovjetske imperije, statue vođa Konfederacije ruše se gotovo svuda.
Druga paralela se odnosi na ekonomiju. Sovjetski Savez je imao veliki i komplikovan aparat za planiranje i raspodelu resursa, koji je privlačio visoko obrazovane pojedince samo da bi ih uputio na neproduktivne i često destruktivne zadatke. SAD imaju Wall Street. Sigurno je da američki sektor finansijskih usluga nije pandan Gosplanu (sovjetski Državni komitet za planiranje), ali s obzirom sa više isisava vrednost iz ekonomije nego što je stvara, on će neizbežno biti deo svake rasprave o alokaciji resursa.
Sve do trenutka kada se sovjetski sistem srušio, malo njih je verovalo da se to zapravo može dogoditi. S tim na umu, trebalo bi da obratimo pažnju na dugoročne prognoze koje su se zaista ostvarile. Krajem 1960-ih, ekonomista Robert A. Mandel izneo je tri predviđanja: da će se Sovjetski Savez raspasti, da će Evropa usvojiti jedinstvenu valutu, i da će dolar zadržati svoj status dominantne međunarodne valute. Ubrzo nakon toga zlatni standard se urušio i usledila je depresijaciju dolara, pa su ovakve predikcije izgledale neozbiljno. Kasnije se ispostavilo da je Mandel po svim tačkama bio u pravu.
Međutim, okolnosti kojima dolar duguje svoju dugogodišnju hegemoniju sada se menjaju. Pandemija Covida-19 podstiče digitalizovani oblik globalizacije. Dok prekogranično kretanje ljudi i robe opada, informacije teku kao nikada do sada, doprinoseći razvoju virtualne ekonomije.
Štaviše, u posljednje tri i po godine, Trampova administracija je prizivala negativne reakcije na svoje “naoružavanje” dolara zarad političkih ciljeva. Finansijske sankcije bile su efikasne u svojoj početnoj fazi, kada su bile usmerene protiv malih, izolovanih negativaca poput Severne Koreje. Ali njihova opsežnija primena protiv iranskih, ruskih i kineskih kompanija pokazala se kontraproduktivnom. Pored Rusije i Kine, i Evropa se brzo okrenula stvaranju alternativnih mehanizama za međunarodna plaćanja i poravnanja.
Digitalni platni sistemi takođe su u fazi ubrzanog razvoja, posebno u regijama gde je država slaba, nepouzdana ili na neki drugi način nekredibilna. Revolucija u plaćanju najbrže će se dogoditi u siromašnim zemljama, naročito u Africi ili nekim bivšim sovjetskim republikama. Nove digitalne tehnologije već sada omogućavaju ovim društvima da pređu iz siromaštva i institucionalne nerazvijenosti u institucionalnu složenost te šansu za inovacije i prosperitet.
Dugogodišnja centralna pozicija dolara odražavala je globalnu potražnju za stabilnim i likvidnim sredstvima. Ali ove okolnosti će nestati sa pojavom alternativnih sredstava, naročito ako ih podupru nedržavni subjekti. Štaviše, duga vladavina dolara nad međunarodnim finansijskim sistemom zavisila je od toga da li su SAD ekonomski stabilne, finansijski kredibilne i kulturno otvorene. Sada kada su disfunkcije američkog sistema ogoljene, ostatak sveta će početi da preispituje njegove bazične kompetencije i efikasnost države.
Kriza izazvana Covidom-19 je očigledan primer. U pogledu broja zaraženih i umrlih, te efikasnosti u obuzdavanju virusa, SAD su se pokazale loše u odnosu na većinu zemalja, a naoročito u odnosu na razvijene zemalje. Pod predsednikom Donaldom Trampom, Amerika je postala međunarodna sramota.
U takvim okonostima, dolar neće ostati međunarodno prihvatljiv kao nekada, a možda će početi da izgleda kao stara sovjetska rublja, čak i ako dođe do dramatične promene u vođstvu i strategiji. Najzad, Mihail Gorbačov nije odmah nasledio Brežnjeva – dok je došao vlast i uveo perestrojku, već je bilo prekasno. Sistemske bolesti su postale neizlečive.
Harold Džejms je profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston
(RT-Project Syndicate-ZTP)
