Pet tajnih društava koja su ostala pod velom misterije

Od Vitezova templara i masona do Lobanje i kostiju, evo šta znamo (i ne znamo) o tajnim društvima kroz istoriju.

Tajna društva su cvetala kroz istoriju, čak su u njihovim redovima bili očevi osnivači SAD-a i članovi kraljevskih porodica. Članovi (najčešće muškarci) prolazili su kroz određene rituale kako bi se pridružili Vitezovima templarima, slobodnim zidarima, bavarskim Iluminatima, Lobanji i kostima i grupi Bilderberg. Privlačnost tajnih društava deo je misterije koliko i legendi.

Teorije zavere ih vekovima okružuju, a glasine o grupama poput Iluminata povezane su sa raznim događajima, od Francuske revolucije do atentata na Džona F. Kenedija. Ipak, važno je razdvojiti činjenice od fikcije. Sledi nekoliko stvarnih priča iza najekskluzivnijih tajnih udruženja u istoriji.

1. Vitezovi templari

Vitezovi templari su bili ratnici posvećeni zaštiti hrišćanskih hodočasnika na putu ka Svetoj zemlji, tokom krstaških ratova. Ovaj vojni red je osnovan oko 1118. godine, kada je Hugo de Pajen, francuski vitez, formirao grupu Vojnika Hrista i Solomonovog hrama, ili skraćeno Vitezove templare. Glavni štab je bio na Hramovnoj gori u Jerusalimu, gde su se članovi zavetovali na život u čednosti, poslušnosti i siromaštvu, uzdržavajući se od kockanja, alkohola, pa čak i psovki.

Vitezovi templari su bili poznati po svojoj vojnoj spremi i moralnom načinu života. Postali su jedna od najbogatijih i najmoćnijih sila Evrope kada su osnovali banku koja je vernicima omogućavala da novac deponuju u svojim matičnim zemljama i podignu ga u Svetoj zemlji.

Njihov uticaj je dostigao novi vrhunac 1139. godine, kada je papa Inoćentije II izdao papski nalog kojim ih je oslobodio plaćanja poreza, te propisao da je papa jedini autoritet kojem moraju odgovarati. Na vrhuncu svoje moći, templari su držali ostrvo Kipar, flotu brodova i davali kredite kraljevima.

2. Masoni

Slobodni zidari su veoma prisutni u američkoj istoriji, naime, 13 od 39 ljudi koji su napisali američki Ustav bili su masoni. Očevi osnivači nacije poput Džordža Vašingtona, Džejmsa Monroa, Bendžamina Frenklina, Džona Henkoka i Pola Rivira, smatrali su sebe članovima bratskog reda. Ali ko su zaista slobodni zidari?

Tragovi masonerije mogu se pronaći još u Evropi srednjeg veka, kada je većina zanatlija bila organizovana u lokalne cehove. Graditelji katedrala su po prirodi posla morali da putuju iz grada u grad. Prepoznavali su se po svojim osnovnim alatima poput uglomera i šestara, koji su do danas ostali karakteristični masonski simboli.

Najraniji pisani trag o masonima nalazi se u Regiusovoj poemi (Halivelov rukopis) koja je objavljena 1390. godine. Masonerija kakvu danas poznajemo osnovana je 1717. godine, kada su se četiri londonske lože spojile u prvu englesku veliku ložu. Slobodno zidarstvo se potom brzo proširilo po Evropi i američkim kolonijama.

3. Iluminati

Iluminate je osnovao profesor Adam Vajshaupt u Bavarskoj 1. maja 1776. godine. Ismevajući moć konzervativne katoličke crkve i bavarske monarhije, Vajshaupt je nastojao da skrajne organizovanu religiju u korist „iluminacije“ putem razuma. Inspirisan širenjem prosvetiteljstva po Evropi, takođe se oslanjao na učenja jezuita (kao bivši član), misterije Sedam mudraca Memfisa, Kabalu i masoneriju. Iz ove poslednje grupacije je regrutovao najviše članova, i to tako što se infiltrirao u masonske lože i vrbovao neke od najbogatijih i najuticajnijih ličnosti Evrope.

Pripadnici bavarskih iluminata, nazvani „perfektibilisti“, bili su raspoređeni na tri nivoa moći i regrutovani iz društvenih elita, naročito plemića poput bivšeg masona barona fon Knigea i pisca Johana Volfganga Getea. Sva komunikacija je bila u šiframa i članovi su dobijali starogrčke nadimke (npr. Vajshaupt je bio Spartak).

Organizacija se razvijala sve dok je Karl Teodor od Bavarske nije ugušio; naime, ediktom iz 1787. godine, članstvo u Iluminatima je postalo kažnjivo smrću. Nestanak bavarskih Iluminata nije suzbio tračeve o njihovim tajnim aktivnostima, a teoretičari zavere su grupu povezivali sa raznim istorijskim događajima, počevši od Francuske revolucije. U savremenoj kulturi, Iluminati su poslužili kao inspiracija za “Anđele i demone” Dena Brauna i “Fukoovo klatno” Umberta Eka.

4. Lobanja i kosti

Red Lobanje i kostiju je tajno društvo osnovano na američkom Jejl univerzitetu 1832. godine. Osnivač Lobanje i kostiju Vilijem Hantington Rasel bio je inspirisan jednim okultnim društvom koje je upoznao u Nemačkoj. Njegov suosnivač bio je Alfonso Taft, ratni sekretar predsednika Granta i otac potonjeg predsednika Vilijema Hauarda Tafta, koji je takođe bio član Lobanje i kostiju. Na prestižnoj listi članova nalazi se nekoliko američkih predsednika i drugih moćnika.

Svake godine, petnaest apsolvenata sa Jejla pozvano je da se pridruži Lobanji i kostima; njihova imena se zatim objavljuju u sudentskom časopisu Rumpus. Niko ne zna šta se tačno dešava u Grobnici, tajnoj prostoriji bez prozora, gde se članovi okupljaju dva puta nedeljno; navodno, članovi polažu zakletvu o tajnosti. Nakon diplomiranja, članovi se oslovljavaju kao „patrijarsi“, dok se oni koji tek prolaze inicijaciju nazivaju „vitezovima“. Svi izvan grupe su „varvari“.

Poznati članovi Lobanje i kostiju su predsednici Vilijem Hauard Taft, Džordž H.V. Buš i njegov sin Džordž V. Buš, osnivač časopisa Tajm Henri Lus, bivši državni sekretar i predsednički kandidat Džon Keri, pripadnici CIA, itd.

5. Bilderberg grupa

Prvi sastanak Bilderberg grupe održan je 1954. godine u hotelu de Bilderberg u Holandiji, po kojem je organizacija i dobila ime. Sazvao ga je holandski princ Bernhard, kao skup moćnih političara Severne Amerike i Evrope; cilj je bio podsticanje bližih odnosa između dva kontinenta, usled rastućeg antiamerikanizma u Evropi.

Bilderberg nije tajno društvo u užem smislu, poput Iluminata ili masona, budući da su sastancima prisustvovali Bil Klinton, Margaret Tačer, Angela Merkel, Toni Bler, Henri Kisindžer i drugi svetski lideri. Međutim, primena Četam Haus pravila koja učesnike obavezuju na tajnost, je ono što sastancima daje dozu misterije. Novinarima je zabranjeno izveštavanje, a zapisnici se ne objavljuju.

Ovakav nivo tajnosti podstiče različite glasine, uključujući spekulacije da učesnici Bilderberga stoje iza stvaranja Evropske unije, invazije na Irak i bombardovanja Srbije. Teoretičari zavere smatraju ovu grupu odgovornom za stvaranje novog svetskog poretka. Na zvaničnoj veb stranici grupe stoji da „zbog privatnog karaktera sastanka, učesnici prisustvuju kao pojedinci, a ne kao državni zvaničnici, te stoga nisu obavezani pravilima službe ili drugim protokolima.“

(history.com-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.