Nakon čitavog veka korišćenja tenkova u svojim borbenim jedinicama, američki marinski korpus je napustio oklopno ratovanje u korist raketa i dronova kako bi se „suprotstavio Kini“ u Indo-pacifičkom regionu. The Marine Times u članku iz 2020. pod naslovom „Korpus odbacuje tenkovske bataljone i smanjuje pešadijske jedinice“ objašnjava:
„Korpus sprovodi ozbiljne rezove, dok marinci formiraju lakše i brže snage za borbe širom Pacifika i suprotstavljanje nadirućoj Kini. Plan komandanta marinskog korpusa Dejvida Bergera je da redizajnira snage koje će se suprotstaviti Kini i drugim globalnim rivalima do 2030; marinci ukidaju sva tri tenkovska bataljona, izbacuju sve policijske bataljone i spajaju čete…“
Od ove najave, tenkovski bataljoni marinskog korpusa potpuno su deaktivirani. Defense News u još jednom članku iz 2020., pod naslovom „Plan američkih marinaca za potapanje kineskih brodova upotrebom bespilotnih raketnih nosača“, navodi sledeće: „Američki Mornarički korpus sprema se za posao potapanja brodova, a novi projekat ima za cilj da ostvari njihove snove o masovnim napadima na mornaricu Narodnooslobodilačke vojske“.
U članku se navode zahtevi marinskog korpusa i citira šef razvoja general-pukovnik Erik Smit, koji pojašnjava stvari: „Oni su mali i pokretni, nije cilj da osvoje komad zemlje i stacioniraju se,“ rekao je Smit svojim marinskim jedinicama. „Ne želim da trajno blokiram moreuz. Želim da manevrišem. Nemački pojam za to je Schwerpunkt, što znači odgovarajuća količina pritiska i sile u vreme i na mestu koje ste odabrali za postizanje maksimalnog efekta.“
Smit opisuje taktiku prema kojoj američka flota može da satera kineske brodove u osetljivo područje gde marinci mogu naneti štetu sa obale. Pozivanje na Schwerpunkt, pojam koji je nacistička Nemačka koristila tokom svoje agresije na zapadnu Evropu i Sovjetski Savez u Drugom svetskom ratu, vrlo je važno za razumevanje patologije koja je deo američke spoljne politike i odbrambene strategije.
Vašington je opsednut dominacijom
Strategija Vašingtona prema Kini svodi se na opkoljavanje i obuzdavanje, uz očuvanje onoga što američki planeri nazivaju američkim „primatom“ u Indo-pacifičkim regionu, u kojem se same SAD ne nalaze. Američki vojni stratezi se poodavno dive vojnoj sposobnosti nacističke Nemačke. To je prilično čudno, jer je nacistička Nemačka na kraju ne samo izgubila Drugi svetski rat, već je prestala da postoji kao država.
Taktike poput Schwerpunkt i Blitzkrieg bile su sredstva agresorske nacije koja se borila i pobeđivala u bitkama (barem u početku) usred globalno izgubljenog rata. Ovi taktike su nacistički stratezi osmislili kako bi savadali brojčano, ekonomski i vojno nadmoćnije protivnike; ako napadne dovoljno brzo, Berlin se nadao da će savladati sovjetske snage tokom jedne sezone.
Američki stratezi smatraju da su im takve taktike dobro služile 1990-ih tokom Zalivskog rata, zanemarujući brojčane, ekonomske i tehnološke prednosti koje su SAD imale nad iračkim snagama. Očekivati da će iste taktike delovati protiv brojčano i ekonomski nadmoćnijeg protivnika, sa jednakim nivoom vojne tehnologije, duboko je pogrešno. Veći deo američke spoljne politike danas je suštinski manjkav, jer je zasnovan na pogrešnim pretpostavkama. Kjlučna takva pretpostavka je da SAD mogu ili treba da zadrže primat u Indo-pacifičkom regionom, i da Kina treba da bude potčinjena „međunarodnom poretku“ kojim dominiraju SAD.
Ne postoji logičan razlog zašto Kina ne bi nadmašila Ameriku kao najmoćniju naciju na svetu, i ekonomski i vojno. Tvrditi suprotno značilo bi da je, uprkos svim mogućim prednostima nad Sjedinjenim Državama, narod Kine i dalje nekako „inferioran“, što opravdava kontinuirani primat Amerike nad Azijom. Upravo ta suštinski pogrešna pretpostavka, zajedno sa mnogim drugim, vodi američku spoljnu politiku i odbrambenu strategiju ka sve daljim i neodrživim krajnostima.
Vojne prednosti Kine
Kina već poseduje veću mornaricu od američke, i taj jaz će se samo povećavati u narednim godinama. Iako su neki tvrdili da SAD poseduju moćnije brodove i da mogu povećati veličinu svoje flote uz pomoć saveznika, ostaje činjenica da SAD koristi svoju mornaricu za dominaciju širom planete, ne samo u morima duž kineskih granica.
Kina će verovatno nastaviti da koncentriše svoje pomorske snage radi odbrane sopstvene teritorije i „bliskog inostranstva“. Planovi američke mornarice i mornaričkog korpusa o „saterivanju“ kineskih ratnih brodova u prethodno pripremljene zamke tj. moreuze koje SAD misle da kontrolišu, ne uvažavaju činjenicu da bi Kina mogla rasporediti značajne pomorske snage s obe strane bilo kog tesnaca, bez potrebe da u njih uplovljava.
Napredak u tehnologiji projektila i dronova dvosmerna je ulica u kojoj Kina nimalo ne zaostaje. Brojnost projektila i dronova na hipotetičkom bojnom polju u Indo-pacifiku uključivala bi u najmanju ruku ujednačene kineske i američke snage; Kina bi pritom imala kraće logističke linije i veći priliv rezervnih snaga koje bi mogla da angažuje sa manje udaljenosti.
Šta ovo znači za američke marince i vojnu odbranu SAD-a
Marinski korpus je do sada bio izuzetno raznovrsna i pokretljiva vojska, sa avijacijom, oklopnim jedinicama i pešadijom, sposobna da dejstvuje na gotovo svakom bojištu – od bliskih uličnih borbi, do ratovanja na geografski udaljenim i otvorenim bojnim poljima. Ovi kapaciteti su bili specifični za američki marinski korpus, i nijedna druga američka snaga nije mogla da ih angažuje.
Sada je američki marinski korpus adaptiran za vođenje agresivnog rata hiljadama milja od američkih obala, u specifičnom okruženju, protiv vrlo pripremljenog protivnika. To je rat koji su Sjedinjene Države izgubile pre nego što su ga i započele; marinski korpus je pritom uskraćen za mogućnost da reaguje na druge potencijalne pretnje američkoj bezbednosti na domaćem terenu.
Jedini profiteri od preobraćanja američkih marinaca su proizvođači raketnih sistema poput Raytheon-a i Lockheed Martin-a, te prevoznici opreme poput Oshkosh-a, koji bi trebalo da prebace naoružanje na hipotetička, udaljena bojišta. Korist će takođe imati generali i političari koji uživaju beneficije od prevelike i nekontrolisane američke vojne industrije, dok je američkim građanim ostalo samo da plaćaju račune.
(Brian Berletic/NewEasternOutlook-ZTP, foto: Omar Sobhani/Reuters)
