Nedavno je Njujork Tajms objavio da je bivši državni tužilac Vilijem Bar naredio prismotru ključnih članova Kongresa i političkih protivnika bivšeg predsednika Donalda Trampa. To je uključivalo i prisluškivanje dece predsednika Obaveštajnog komiteta, kongresmena Adama Šifa, jednog od najmoćnijih članova američke vlade i odlučnog branioca građanskih prava.
Kada ga je Kongres ispitivao 2020., Bar je negirao da je Tramp naložio prismortu, i sada mu preti krivična prijava zbog laganja u vezi sa ovom tajnom i nezakonitom operacijom. Sve je počelo od Trampove optužbe da je Šif procurio poverljive podatke iz istrage bivšeg direktora FBI-a Roberta Milera. Mediji su saznali da je u još jednoj laži pred Kongresom Bar okarakterisao Milerov izveštaj kao oslobađanje Trampa od krivične odgovornosti. Međutim, izveštaj navodi 11 prekršaja tadašnjeg predsednika koji su morali dovesti do optužbe za zaveru i ometanje pravde.
Postavlja se pitanje, kako je moguće da tako brilijantan advokat poput Vilijema Bara može da se izvuče sa tako očiglednim pravnim prestupima. Odgovor je jednostavan: Bar je duboko povezan sa vatikanskim tajnim društvom koje dominira američkim sudovima, pravnim školama, Pentagonom i ključnim policijskim agencijama. Tajna organizacija koja je zaživela unutar sudske grane vlasti, gurajući SAD ka nestabilnosti, to je Opus Dei.
„Opus Dei je efikasna mašina za ostvarivanje svetovne moći,“ napisala je istraživačka novinarka Peni Lernu u svojoj knjizi Božiji ljudi.
„Opus Dei sprovodi agendu Vatikana preko svojih članova u sekularnim vladama i institucijama, te kroz širok spektar akademskih, medicinskih i građanskih inicijativa. Njen dugoročni cilj je da poveća svoje prisustvo u organima civilne vlasti. Njihova aktivnost u javnom sektoru krši princip razdvajanja crkve i države koji je od suštinskog značaja za modernu demokratiju,“ primetio je Gordon Urkuhart, autor knjige Papina armada: Otkrivanje tajni misterioznih i moćnih crkvenih sekti (1995).
„Opus Dei koristi katoličku crkvu za svoje ciljeve, a to su novac i moć… Njegovi članovi pripadaju međunarodnoj eliti. Oni teže preuzimanju vrhova moći. Njihove metode su diskrecija i obmana,” pisao je Robert Hačinson u uvodu svoje knjige Unutar tajnog sveta Opusa Dei.
„Opus Dei uglavnom čine biznismeni srednje i više klase, profesionalci, vojno osoblje i vladini službenici. Njegovi članovi kontrolišu veliki broj banaka i finansijskih institucija,“ navodi Martin A. Li, aktivista i autor brojnih članaka i knjiga o krajnje desničarskim pokretima.
Opus Dei je osnovao Hozemarija Eskriva, blizak prijatelj španskog diktatora Fransiska Franka. Upravo je Opus Dei podstakao svoje moćne katoličke prijatelje iz vrha nemačke nacističke partije da uđu u španski građanski rat i pomognu Franku. Prema ocu Vladimiru Felcmanu, bivšem članu društva, Opus Dei je verovatno imao važnu ulogu u guranju Nemačke ka Holokaustu, budući da je Eskriva „moćne Jevreje“ smatrao pretnjom hrišćanstvu u Evropi, te da je samo njihovo uklanjanje moglo spasiti Evropu od komunizma.
Opus Dei je postao svetska politička organizacija pod upravom pape Pavla II koji je „liberalizam“ smatrao srodnim komunizmu i video ga kao pretnju crkvi. Za vreme pape Jovana Pavla II, crkva je uposlila Opus Dei kao svoj politički ogranak, koji danas deluje ne samo kao militantni verski kult, već i kao politička snaga, regrutujući katolike koji streme političkoj moći širom sveta i usađujući im ekstremističke stavove paralelne ISIS-u i Al Kaidi.
Radeći ruku pod ruku sa desničarskim Federalističkim društvom, Opus Dei je ciljao pravne fakultete, a zatim prešao na kontrolu imenovanja sudija širom SAD-a, na svim nivoima. Odatle su preuzeli kontrolu nad FBI-em i podelili kontrolu nad moćnim Departmanom za državnu bezbednost (DHS) sa izraelskim obaveštajnim službama. Cilj im je bio da regrutuju vojsku „svetih ratnika“ poput nove sudije Vrhovnog suda Ejmi Baret, bivšeg državnog tužioca Vilijema Bara ili bivšeg direktora FBI-a Roberta Milera.
„U protekle dve decenije, lobistički centar u vašingtonskom K Street-u, samo dva bloka od Bele kuće, postao je glavno mesto okupljanja konzervativnih akademika, političara, novinara i mladih profesionalaca. Podnevna misa postala je stecište najmoćnijih figura iz konzervativnih krugova, uključujući sudiju Roberta H. Borka, senatora Sema Braunbeka, ekonomistu Lerija Kudlova i bivšeg predsednika Kongresa Njuta Gingriča.“ (Crkva i država)
U upravnom odboru centra je Leonard Leo, potpredsednik Federalističkog društva, koje je poguralo nominacije Breta M. Kavanoa i Nila M. Gorzuha za Vrhovni sud. Američko pravosuđe je oblikovano ne samo kroz Leovu kontrolu nad Trampovim pravosudnim imenovanjima, već i kroz Pravosudnu kriznu mrežu (JCN). JCN je organizacija tipa 501(c)(4), što znači da su njeni donatori tajni. Mreža je potrošila milione širom SAD-a kako bi uticala na izbore sudija i advokata, kao i na procese imenovanja i potvrđivanja sudija.
Mimo onoga što je vidljivo u medijima, 100.000 članova Opusa Dei se infiltriralo u sudove i vladu, te otvoreno cilja istražne i regulatorne agencije u ime svojih bogatih i često korumpiranih članova koji su „iznad zakona“. Osim toga, lažni obaveštajni podaci koji su uveli SAD u rat protiv terorizma nakon 9/11, bili su rezultat saradnje „insajdera“ iz Opusa Dei i ekstremista Likuda u Izraelu. Opus Dei je takođe imao važnu ulogu u blokiranju dva Trampova impičmenta, od kojih bi jedan, da je dozvoljena otvorena istraga, verovatno otkrio umešanost Opusa Dei u podsticanje fašizma unutar EU, posebno u državama na istoku Evrope.
(NewEasternOutlook-ZTP, foto: White House/Tia Dufour)
