Prioriteti? Bugarska blokira članstvo S. Makedonije u EU, a podržala pristup NATO-u

Bugarski veto na pristupanje Severne Makedonije Evropskoj uniji i dalje je vrlo verovatan, uprkos početnim spekulacijama da to neće omesti članstvo bivše jugoslovenske republike u uniji.

Ministarka spoljnih poslova Bugarske Ekaterina Zaharijeva rekla je da će njena zemlja blokirati pridruživanje S. Makedonije EU ako ne prizna da njen nacionalni identitet i jezik imaju bugarske korene. Ukoliko se zvaničnici u Skoplju slože, onda je Sofija spremna da prizna makedonski kao jedan od zvaničnih jezika Severne Makedonije. „Ne osporavamo njihovo pravo na samoopredeljenje, kao ni pravo da svoj jezik nazivaju kako žele. Spremni smo da podržimo aktuelne procese, ali susedi moraju da priznaju istorijsku istinu,“ rekla je Zaharieva za Reuters.

Bugarska je prva zemlja koja je priznala nezavisnost S. Makedonije nakon raspada Jugoslavije 1991. godine. U vreme sticanja nezavisnosti njen prvobitni naziv bio je Bivša jugoslovenska republika Makedonija. Međutim, Sofija ne samo da ne priznaje makedonski jezik, smatrajući ga dijalektom bugarskog, već i etničku pripadnost Makedonaca smatra bugarskom.

Sofija i Atina ističu da su jugoslovenski komunisti krajem 1940-ih stvorili makedonsku naciju i jezik kako bi opravdali pretenzije maršala Tita na severnogrčku provinciju Makedoniju, kao i da bi oslabili bugarski identitet u oblasti i sprečili ujedinjenje sa Bugarskom. Jugoslavija je 1945. godine osnovala komisiju za „stvaranje“ makedonskog jezika. Venko Markovski, komunistički političar koji je učestvovao u radu komisije, izjavio je za Bugarsku nacionalnu televiziju, samo sedam dana pred smrt, da etnički Makedonci i makedonski jezik ne postoje i da su rezultat planova Kominterne za Balkan.

Međutim, nakon kraha komunizma 1990-ih, bilo je pokušaja bugarizacije stanovništva koje sebe danas naziva Makedoncima. Pitanje se dodatno iskomplikovalo insistiranjem Skoplja da u Bugarskoj postoji makedonska manjina. „Naša zabrinutost proističe iz beskrajnog zalaganja za makedonsku manjinu u Bugarskoj. Priznavanje bugarskih korena bi ovome stalo na kraj,“ rekla je Zaharijeva.

Nedavno je premijer S. Makedonije Zoran Zaev izjavio da se nada rešenju spora, ali je takođe podvukao da nema rasprave o identitetu i jeziku njegove zemlje. Izgleda da će se prvi koraci S. Makedonije ka EU članstvu završiti pre nego što su i počeli. Bugarski zahtevi nisu novi i verovatno će rezultirati vetom. Očekuje se da će zapadne sile, zainteresovane za prijem Severne Makedonije u EU, pritisnuti Bugarsku da odstupi od svojih zahteva ili da napravi kompromis.

S druge strane, EU je suočena sa mnoštvom unutrašnjih problema i stoga odlaže procese proširenja. Pored aktuelne pandemije koronavirusa, postoji i duboka podela oko agresivnih poteza Turske prema državama članicama Grčkoj i Kipru. Iz grčke perspektive, bugarsko blokiranje S. Makedonije je ponižavajuće. Ne samo da potkopava poziciju Grčke kao navodne predvodnice evropskih integracija na Balkanu, već podriva i odluku Grčke iz 2018. da prizna makedonski jezik. Prespanski sporazum između Atine i Skoplja, kojim je ozvaničeno ime „Severna Makedonija“, potpisan je isključivo radi članstva Makedonije u NATO-u.

Pre nekoliko meseci, Bugarska je glavnim gradovima država članica EU podnela poduži dokument pod nazivom „Memorandum o odnosima Republike Bugarske i Republike Severne Makedonije u vezi sa procesom proširenja, pristupanja i stabilizacije EU“. Centralne stavke ovog spisa su nacionalne i jezičke intervencije u Severnoj Makedoniji nakon Drugog svetskog rata.

Međutim, i pored čitave kampanje protiv članstva S. Makedonije u EU, Bugarska nije imala prigovora na njeno pridruživanje NATO-u. Čini se da je otpor ruskom uticaju na Balkanu Bugarska smatrala većim prioritetom od reklamacija bugarskog jezika i identiteta u Severnoj Makedoniji. Ovo je prilično čudna strategija, čak i ako zanemarimo zajedničku religiju, pismo i slovensko nasleđe Bugarske i Rusije.

Iako je Bugarska stekla nezavisnost zahvaljujući ruskoj pomoći u borbi protiv Otomanskog carstva, danas je Sofija u potpunosti integrisana u atlantistički globalni sistem; zato se nije protivila članstvu S. Makedonije u NATO-u, međutim sada zauzima drugačiji stav prema integraciji bivše jugoslovenske republike u EU. Za Brisel ovo neće biti glavno pitanje jer se suočava sa drugim talasom covida-19, turskom agresijom na države članice i novim talasom terorizma koji je pogodio Francusku i Austriju.

(Paul Antonopoulos/GlobalResearch-ZTP, foto: AP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.