Intenzivni geopolitički preokreti dešavaju se na Bliskom istoku uoči odlaska Trampove administracije. Stoga će administracija Džoa Bajdena naslediti Bliski istok koji je mnogo složeniji i drugačiji nego što je bio tokom Obaminog mandata.
Međutim, Abrahamovi sporazumi, „raskol“ između Saudijske Arabije i Izraela te zbližavanje S. Arabije sa Turskom i Katarom nisu samo posledica smene američke administracije, nego i složene dinamike unutar samog Bliskog istoka.
S jedne strane, imamo rastuću konkurenciju između Saudijske Arabije i Emirata, a s druge Emirate koji predvode normalizaciju sa Izraelom u zamenu za određene ustupke i cementiranje pozicije lidera u Zalivu. Iako Saudijci i dalje smatraju da je normalizacija sa Izraelom od presudne važnosti, ambiciozni Emirati postaju sve veća smetnja Saudijcima. To se jednako odnosi i na Turke koji su takođe u oštroj konkurenciji sa UAE.
Saudijci su uznemireni dolaskom Bajdenove administracije i njenim obećanjima da će promeniti politiku prema Kraljevini. Stoga su Saudijci ustuknuli od normalizacije sa Izraelom, iako nisu sasvim napustili proces, te usredsredili pažnju na regionalne izazove. Nije slučajno što se saudijsko-tursko zbližavanje dešava u trenutku kada i S. Arabija i Turska očekuju nepovoljan zaokret u Vašingtonu.
Dolazeća Bajdenova administracija već je nagovestila oštriju politiku prema Saudijcima; odlazeća Trampova vlast ošamarila je Turke novim sankcijama, i time produbila jaz između Turske i SAD-a koji ni nova američka administracija neće biti previše voljna da premosti.
Saudijci, dakle, imaju razloga da poprave odnose sa Ankarom i njenim glavnim saveznikom, Katarom. Zahvaljujući kuvajtskom posredovanju, Saudijci i Katar su blizu sporazuma kojim bi se okončao bojkot Katara. Emirati, kao što se dalo očekivati, i dalje se protive normalizaciji u Zalivu te ostaju naklonjeni normalizaciji sa Izraelom. Normalizacija odnosa između Saudijske Arabije, Katara i Turske omogućiće Kraljevini da povrati svoj prestiž u regionu i suzbije liderske ambicije Emirata.
Suvišno je napominjati da će Izrael i Emirati imati negativan stav prema ovom procesu. Obe zemlje imaju veliki animozitet prema osovini Turska-Katar, koju vide kao glavni izazov svojim ambicijama da dominiraju bliskoistočnom politikom. Ankaru i Dohu posmatraju kao mentore Muslimanskog bratstva (uključujući i Hamas, kao njihovu podružnicu). Iako su Saudijci takođe protiv Bratstva, trenutno im je važnija dominacija nad Emiratima .
Drugim rečima, iako bi saudijski sporazum sa Izraelom bio savršen „odlazeći poklon“ Trampove vlasti, Saudijci znaju da bi kratkoročna dobit bila poništena neprijateljskim stavom Bajdenove administracije. Saudijci stoga kalkulišu, smatrajući da će normalizacija odnosa u Zalivu stvoriti pozitivniju sliku Kraljevine u Vašingtonu i EU.
U ovom kontekstu, neobično je videti koliko su brzo Saudijci uspeli da prebrode tenzije sa Turskom nakon ubistva Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Izgleda da su Saudijci za sada zanemarili činjenicu da je Ankara tada označila Muhameda bin Salmana kao odgovornog za brutalno ubistvu, i time potkopala njegove pozicije kao prestolonaslednika.
Iako je Trampova administracija svesno štitila saudijskog princa, Bajdenov kabinet bi sigurno mogao da preokrene kurs. Stoga je bilo očekivano da Saudijci započnu proces normalizacije sa Turskom, glavnim zagovornikom „pravde za Kašogija“. To će pomoći Saudijcima da neutrališu eventualne američke poteze na štetu bin Salmana. Očigledno je da su glavni spoljnopolitički potezi Saudijske Arabije u skladu sa nizom nadolazećih promena na Bliskom istoku i u Vašingtonu.
(Salman Rafi Sheikh/NewEasternOutlook-ZTP, foto: Anadolu/Getty)
