Porast nivoa mora nije nova pojava. Tokom većeg dela 20. veka, globalni srednji nivo mora rastao je oko 1,4 milimetra godišnje, prema Međuvladinom panelu UN-a za klimatske promene.
Globalni srednji nivo mora je prosek svih mora koja pokrivaju Zemlju. Ali tokom poslednje dve decenije, stopa se više nego udvostručila. Od 2005. do 2015., nivo mora rastao je za 3,6 mm godišnje. Da li je ovaj porast ujednačen širom sveta?
„Porast nivoa mora nije ujednačen u celom svetu,“ kaže Keti MekInes, istraživač iz Organizacije naučnih i industrijskih istraživanja Komonvelta (CSIRO) u Australiji. Ona predvodi Grupu za klimatske ekstreme i projekcije CSIRO-ovog Centra za klimatologiju.
Mnoga mesta beleže porast nivoa mora kako raste globalna srednja vrednost, ali u nekim oblastima nivo mora opada, kaže Džeki Osterman sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku. „Ne postoji mesto imuno na promenu nivoa mora“, rekla je Osterman za LiveScience.
Šta uzrokuje promene nivoa mora? Klimatske promene, uglavnom. Rastuće temperature zagrevaju vazduh i vodu koja se zbog toga širi. Takođe, topao vazduh i voda otapaju ledene pokrivače. „Na Antarktiku, zagrevanje okeana najviše doprinosi raspadanju ledenih pokrivača,“ kaže Osterman. Kako se glečeri tope, sve više vode otiče u okean, povećavajući zapreminu mora.
Međutim, taj višak vode ne širi se ravnomerno po celom svetu, kaže MekInes. Postoje dva glavna faktora, toplotno širenje i gravitaciona vuča ledenih pokrivača. Okeanske struje preraspodeljuju toplotu, pomerajuči hladnu i toplu vodu. Atmosferski vetrovi takođe mogu da spuštaju i podižu okeane, dodala je ona. Štaviše, kretanje vetrova se takođe menja kako se planeta zagreva.
Kada se gigantski ledeni pokrivači tope, nije samo da dodaju vodu u okean. Masa privlači masu. Ledeni pokrivači Antarktika i Grenlanda toliko su veliki da njihove mase gravitaciono privlače mora oko sebe, rekla je Osterman. To čini nivo mora malo višim u tim područjima. Ali kada se ledeni pokrivači tope, smanjuju se i njihove mase. Kako se masa smanjuje, tako se smanjuje i gravitaciona sila koja povlači vodu.
U stvari, nivo mora opada blizu otapajućih ledenih pokrivača, na primer na Grenlandu, ali raste na suprotnoj strani sveta, u ovom slučaju na južnoj hemisferi, dodala je ona. „Ovaj način promene nivoa mora na zemaljskoj kugli, nazvan otisak nivoa mora, specifičan je za taj ledeni pokrivač,“ kaže Osterman, objašnjavajući kako otapanje ledenih pokrivača Grenlanda i Antarktika ima različite efekte.
Lokalni projekti poput pumpanja podzemnih voda, vađenja fosilnih goriva i zbijana sedimenata takođe utiču na nivo mora, kaže MekInes. U nekim oblastima, posebno u gradovima izgrađenim na deltama reka poput Tokija i Nju Orleansa, kopno se spušta dok nivo mora raste. „Ove velike delte zapravo tonu mnogo bržim tempom nego što se nivo mora podiže. To je dvostruka opasnost kada se zemlja spušta, a nivo mora istovremeno povećava.“
Prirodni klimatski ciklusi takođe doprinose porastu nivoa mora. „El Ninjo i La Ninja izazivaju efekat klackalice tako što se sva voda prvo skuplja na jednoj strani pacifičkog sliva, a zatim na drugoj,“ naglašava MekInes.
Povećanje nivoa mora širom sveta može dovesti do razornijih oluja i poplava. Sistemi za odvod olujnih voda koriste gravitaciju između kopnenog područja i okeana da bi pravilno funkcionisali; ako se nivo okeana podigne, voda se neće kretati kroz cevi odvodnog sistema, kako je predviđeno.
„Ako i dalje budemo imali olujne nalete, oni će podići nivo vode povrh već visokih nivoa mora. Kratkoročno, to je najhitniji problem u pogledu porasta nivoa mora,“ zaključuje MekInes.
(LiveScience-ZTP, foto: Getty)
