Jato od deset dronova leti šumom bambusa u Kini, prolazeći između gustog granja, žbunja i preko neravnog tla, samostalno pronalazeći optimalnu putanju leta. Eksperiment, koji su predvodili naučnici sa Univerziteta Žeđang, evocira scene iz naučne fantastike, a autori zapravo citiraju filmove poput Ratova zvezda, Prometeja i Blade Runner 2049 na početku svog rada objavljenog u časopisu Science Robotics. „Ovime pravimo korak ka takvoj budućnosti,“ napisao je Sin Džou, lider naučnog tima.
Postoji bezbroj mogućih primena ove tehnologije u stvarnom svetu, uključujući mapiranje tla radi zaštite sredine i u slučaju katastrofe. Ali tehnologija je morala da sazri kako bi leteći roboti mogli da se prilagode novom okruženju, izbegavajući sudare sa drugim dronovima ili objektima, što ugrožava javnu bezbednost. Jata dronova su testirana u prošlosti, ali na otvorenim terenima ili sa unapred zadatom mapom prepreka, kaže Enrika Sorija, robotičarka sa Švajcarskog federalnog instituta za tehnologiju.
„Ovo je prvi put da jato dronova leti u prirodnom, divljem okruženju,“ ističe naučnica, dodajući da je eksperiment bio „impresivan“. Roboti veličine dlana su namenski napravljeni i opremljeni dubinskim kamerama, visinskim senzorima i kompjuterom. Najveći napredak predstavlja pametni algoritam koji omogućava izbegavanje sudara, efikasnost leta i koordinaciju unutar grupe. S obzirom da se ovi dronovi ne oslanjaju na spoljnu infrastrukturu poput GPS-a, mogli bi se primenjivati u uslovima prirodnih katastrofa. Na primer, mogli bi delovati u područjima pogođenim zemljotresom radi utvrđivanja štete i distribucije pomoći, ili u zgradama u koje nije bezbedno slati ljude. Svakako je moguće koristiti pojedinačne dronove u takvim situacijama, ali grupa letelica je daleko efikasnija, posebno imajući u vidu ograničeno vreme leta.
Druga moguća primena je da jato dronova kolektivno podiže i dostavlja teške predmete. Ali postoji i mračnija strana; jata bi mogla da služe u ratne svrhe, baš kao što se danas koriste pojedinačni dronovi sa daljinskim upravljanjem. Pentagon je više puta iskazao interesovanje i sprovodi sopstvene testove. „Vojna istraživanja se ne dele sa ostatkom sveta tako otvoreno, pa je teško zamisliti u kojoj su fazi razvoja,“ kaže Sorija. Ali istraživanja koja se objavljuju u naučnim časopisima svakako bi mogla da imaju vojnu upotrebu.
Kineski tim je testirao svoje dronove u različitim situacijama: letenje kroz bambusovu šumu, izbegavanje drugih dronova i navođenje robota da prate čoveka. „Naše istraživanje je bilo inspirisano pticama koje nesmetano lete u jatima, čak i kroz veoma gustu šumu,“ napisao je Džou na svom blogu. Izazov je, kako je rekao, u balansiranju višestrukih zadataka; postoji potreba za malim, laganim mašinama, ali sa velikom računarskom snagom, uz ucrtavanje sigurnih putanja bez značajnog produženja vremena leta.
Sorija predviđa da ćemo za par godina gledati primenu ovakvih dronova u stvarnom životu. Međutim, prvo će morati da se testiraju u ultradinamičnim okruženjima poput gradova, gde će se stalno suočavati sa ljudima i vozilima. Propisi će takođe morati da se dopunjuju, što zahteva dodatno vreme.
(ScienceAlert-ZTP, foto: AFP)
