Kako današnji prevaranti nateraju ljude da poveruju u njihove šeme? Jedan od načina je da te prevare promovišu uticajne ličnosti. Milijarder Ilon Mask je „pristalica“ bitkoina, a njegove kompanije (Tesla, SpaceX) poseduju ovu kriptovalutu. Među ostalim poznatim promoterima su Kim Kardašijan, bokser Flojd Mejveder i košarkaš Pol Pirs. Svo troje su kritikovani zbog takvih aktivnosti, a tužba podneta januara ove godine tereti ih da „pumpaju” vrednost novčića pod nazivom Eterijum Maks.
Stavovi slavnih ličnosti takođe objašnjavaju zašto aktuelni krah kriptovaluta neće obeshrabriti investitore koji žele brzo da se obogate. Donedavno su zagovornici kriptovaluta proglašavali monetarnu revoluciju, no kripto se pokazao kao još jedan spekulativni balon. Sa svoje rekordne vrednosti od 69.000 dolara u novembru 2021, bitkoin je pao za 66 procenata; samo ove nedelje pao je za više od 10 odsto. Društvene mreže nam delimično pomažu da razumemo popularnost kriptovaluta i sličnih šema za brzo bogaćenje. Kako piše novinar Channel 4 Simeon Braun u svojoj novoj knjizi Obogatite se ili lažite pokušavajući, platforme kao što je Instagram nude „beskrajni izvor piramidalnih šema, prevara, mrežnog marketinga i samopromotera koji prave ‘motivacione’ postove u kojima poručuju da nema opravdanja za siromaštvo u doba društvenih mreža”.
Popularnost ovakvih sadržaja poklopila se sa krizom zapadnih ekonomija, kada je izuzetno teško izvući se iz siromaštva. Britanski milenijalci su prva generacija u više od sto godina kojoj je teže nego prethodnoj generaciji, kaže istraživački centar Resolution Foundation. U Sjedinjenim Državama, ljudi rođeni 1980. imaju samo 45 odsto šanse da nadmaše zarade svojih roditelja, u poređenju sa 93 procenta rođenih 1940, prema Svetskom ekonomskom forumu. Ovaj kolaps društvene mobilnosti doneo je popularnost prečica, a kriptovalute poput bitkoina su simbol ovog procesa.
Neki kritičari su kriptovalute nazvali piramidalnom šemom, tj. vrstom prevare u kojoj su investitori opljačkani, ali je krađa maskirana profitom koji donose novi investitori. Najpoznatiji primer piramidalne prevare bio je slučaj Bernija Mejdofa. Biznismen je privlačio investitore garantujući visoke, ali ne i ogromne prinose. Klijente je prevario za 65 milijardi dolara tokom nekoliko decenija i 2009. je osuđen je na 150 godina zatvora. Tek nekoliko žrtava je uspelo da nadoknadi sve svoje gubitke. Ipak, nije sasvim tačno opisati kripto kao piramidalnu šemu. Bitkoin je sličniji principu „veće budale“, pri čemu je svaka vrednost kriptovalute zasnovana na uverenju da uvek postoji veća budala koja će vam platiti više za vaš bitkoin nego što ste vi platili.
Označavanje bitkoin investitora kao budala bilo bi nepravedno iz gorenavedenih razloga. Mnogi od njih su žrtve, kako pomenutih socio-ekonomskih okolnosti, tako i stvarne prevare. Korisnici su prijavili više od milijardu dolara gubitaka zbog prevare sa kriptovalutama od januara 2021. do marta 2022. godine, prema Američkoj saveznoj komisiji za trgovinu. Mladi ljudi su prijavili da su izgubili više novca zbog kripto investicija nego od bilo koje druge prevare. Mladići su posebno bili motivisani da ulažu u kriptovalute. Četiri od deset (43 odsto) američkih muškaraca starosti između 18 i 29 godina kupilo je digitalni novac, otkrila je agencija Pew Research. Više od petine (22 odsto) muškaraca kaže da ga je koristilo, u poređenju sa samo 10 odsto žena.
Demografsku grupu mladih muškaraca mejnstrim mediji ponekad omalovažavaju nazivom „kripto-braća“. Ovo je deo šireg, nevidljivog rata između tzv. sistemskih medija i digitalnog medijskog ekosistema, koji je možda najbolje oličen u podkastu Džoa Rogana. Značajni delovi ovog novog medijskog ekosistema su na ideološkoj desnici, sa tendencijom da se predstavljaju kao alternativa takozvanoj liberalnoj intelektualnoj eliti. Duboko nepoverljivi prema mejnstrimu, oni često zastupaju lakoverni skepticizam u sve i svašta – od antikovid vakcina do zvaničnih valuta. Ruku na srce, privlačnost ovih kanala sigurno je pojačana idiotskom retorikom nekih progresivnih aktivista, koji su skloni da muškarce (posebno mlade belce) predstavljaju kao homogenu društvenu grupu koja uživa ogromne privilegije. Dodatni faktor je fenomenen koji bismo mogli nazvati Sindrom mladog čoveka. Na alternativnim medijskim kanalima dominiraju navodni „životni trikovi“ namenjeni mladim muškaracima koji čeznu za posebnim znanjem kakvo elite i „normalci“ nemaju.
Kriptovalute savršeno odgovaraju takvom profilu. „Elite i etatisti su u ratu sa bitkoinom,“ piše u nedavnom postu na Redditu. Ovakve izjave su uobičajene među zagriženim pristalicama kriptovaluta. Bitkoin će „stvoriti novu ekonomsku budućnost u kojoj današnje elite i državnici više neće imati kontrolu“, navodi se na popularnom sajtu BitcoinExchangeGuide. Oni koji su progutali kripto propagandu verovatno neće slušati novinare poput mene. Ali bi mogli da obrate pažnju na reči gospodara kriptovaluta. Na nedavnoj konferenciji je Majk Novograc, izvršni direktor Galaxy Investment Partners (firme specijalizovane za ulaganja u kriptovalute) uporedio bitkoin sa piramidalnom šemom. Članak iz decembra 2021. na sajtu koji prati tržište kriptovaluta (CoinDesk) počinje sledećim rečima: „Da, to je piramidalna šema. Ali, koga je briga?“
Piramidalne šeme obično uspevaju tako što se investitori hvale koliko su novca zaradili. Kripto elita je takođe bila sklona hvalisanju na temu čudesnih finansijskih struktura bitkoina. Međutim, oni bi ujedno mogli da budu dželati kriptovaluta. Kako je istakao novinar Greg Barker, takvo hvalisanje podseća na retoriku „prezrenih trgovaca nekretninama koji su klijentima odobravali rizične kredite, znajući da nikada ne mogu da ih vrate, a potom ih prodavali bankama“. U svojoj knjizi The True and Only Heaven iz 1991, američki sociolog Kristofer Laš je tvrdio da se pojavila nova teorija klase koja vam „omogućava da napadnete ’elite’ bez napada na veliki biznis“. Lašove reči su jednako relevantne danas kada se bitkoin plemstvo predstavlja kao anti-elitistički pokret. Dok kripto-elite gomilaju svoja bogatstva merena milijardama dolara, vredi se zapitati ima li običan čovek koristi od kriptovaluta i sna o „finansijskoj autonomiji“.
(NewStatesman-ZTP)
