„Pet otrova”: Koji su najveći rizici po unutrašnju bezbednost Kine?

Modernizacija kineske obaveštajne zajednice je bez presedana u novijoj istoriji i čak je nadmašila pojačano finansiranje kineske vojske, zaključuje se u izveštaju britanske vlade. Prema istom izveštaju, kineska vlada više troši na ono što doživljava kao unutrašnju pretnju nego na spoljne ciljeve koji su povezani sa zapadnim zemljama i njihovim saveznicima.

Redigovanu verziju izveštaja objavio je prošlog meseca Odbor za obaveštajne poslove i bezbednost britanskog parlamenta, koji nadgleda aktivnosti britanske obaveštajne zajednice. Izveštaj se bavi unutrašnjim i globalnim ambicijama Kine te raspravlja o ulozi kineskih obaveštajnih službi u ovim projektima. Teza koja prožima čitav izveštaj od 222 strane je da su domaće i međunarodne ambicije Kine međusobno povezane, jer Peking ne pravi razliku između svojih ključnih nacionalnih interesa u domaćem i inostranom domenu. Štaviše, u izveštaju se navodi da kineska obaveštajna zajednica igra centralnu ulogu u oba aspekta.

U izveštaju se navodi da Kina „gotovo sigurno ima najveći državni obaveštajni aparat na svetu“, nadilazeći kapacitete svojih zapadnih rivala. Potonji su prinuđeni da svoj kontraobaveštajni rad koncentrišu „na aspekte koji su najzahtevniji“. Postoje tri zvanične kineske obaveštajne agencije, stoji u izveštaju; to su Ministarstvo državne bezbednosti (na slici) i Ministarstvo javne bezbednosti, obe u civilnom sektoru, kao i Strateške snage za podršku kineske Narodnooslobodilačke armije. Poslednja pruža telekomunikacionu obaveštajnu podršku, dok dve civilne agencije obavljaju niz obaveštajnih i kontraobaveštajnih zadataka.

Ipak, angažovanje „cele vlade“ na pitanjima bezbednosti znači da skoro svaka vladina agencija obavlja neku vrstu obaveštajnog rada. Stoga je teško proceniti pun obim kineskog obaveštajnog aparata, navodi se u izveštaju. Naime, kineske obaveštajne agencije su prvenstveno fokusirane na unutrašnje pretnje kineskoj vlasti, ili kako ih Peking naziva, „pet otrova“. Prema izveštaju, njih čine: tajvanski pokret za nezavisnost, separatistički pokreti u Tibetu i Sinđangu, verski pokret Falun Gong i prodemokratski aktivizam unutar Kine. Prikupljanje obaveštajnih podataka i druge operacije koje se odnose na takozvanih „pet otrova“ uključuju obaveštajne aktivnosti koje se odvijaju u inostranstvu i ciljaju kineske iseljeničke zajednice.

Takođe vredi napomenuti da Peking troši „skoro 20 odsto više na unutrašnju bezbednost nego na spoljnu odbranu“. Štaviše, porast izdataka za obaveštajnu infrastrukturu i operacije je impresivan po svim standardnim procenama i „premašio je čak i nedavnu dramatičnu vojnu modernizaciju Kine“. Povećanje potrošnje „izgleda da je dovelo do poboljšanja kapaciteta“, zaključuje se u izveštaju.

(IntelNews-ZTP, foto: Shizhao/Wikimedia)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *