Posledice gasne krize: Bojazan od deindustrijalizacije nemačke privrede

U knjizi iz 1945. pod naslovom Nemačka je naš problem, Henri Morgentau, američki ministar finansija, izneo je predlog da se posleratna Nemačka liši svoje industrije i pretvori u poljoprivrednu ekonomiju. Iako je ovaj radikalni predlog imao izvestan uticaj na savezničke planove za okupaciju Nemačke nakon Hitlerovog poraza, nikada nije sproveden.

Gotovo 80 ​​godina kasnije Vladimir Putin bi delimično mogao da postigne ono što je Morgentau, čiji su roditelji rođeni u Nemačkoj, imao na umu. Zavrtanjem prirodnog gasa na koji se oslanja moćna nemačka industrija, ruski predsednik slabi četvrtu najveću svetsku ekonomiju i trećeg najvećeg izvoznika. Ne pomaže ni to što je najveći nemački trgovinski partner, Kina, koja je prošle godine kupila nemačke robe u vrednosti 100 milijardi evra, uključujući automobile, medicinsku opremu i hemikalije, takođe usred ozbiljnog usporavanja. Nacionalni poslovni model izgrađen delom na jeftinoj energiji jedne autokratije i obilnoj tražnji druge suočava se sa teškim ispitom.

Posledice bi mogle da budu strašne za Deutschland Aktiengesellschaft; najbolje nemačke kompanije pretrpele su više štete usled ovogodišnjih tržišnih previranja nego pandani u drugim zemljama; zabeležen je pad od 27% od januara, skoro dvostruko više od pada britanskog FTSE 100 ili američkog S&P 500 indeksa. „Supstanca naše industrije je ugrožena,“ upozorio je prošlog meseca Zigfrid Rusvurm, šef Asocijacije nemačke industrije (BDI). Situacija deluje „toksično“ za mnoga preduzeća, rekao je predstavnik. A kroz globalizovane lance snabdevanja, toksin bi se mogao proširiti na ostatak industrijalizovanog sveta, koji se u velikoj meri oslanja na nemačke proizvođače.

Najveći problem nemačke industrije je rastuća cena energije. Struja za sledeću godinu već je poskupela 15 puta, a gas deset puta, kaže BDI. U julu je industrija potrošila 21% manje gasa nego u istom mesecu prošle godine. To je delom i zato što su preduzeća efikasnije koristila energiju. Ali pad je uglavnom bio posledica „dramatičnog” smanjenja proizvodnje, kaže BDI. Kilov institut za svetsku ekonomiju od juna je revidirao svoju prognozu rasta BDP-a u 2022. na 1,4%. Sada očekuje da će se privreda smanjiti tokom 2023. i da će inflacija porasti na 8,7%.

Manje kompanije imaju najviše problema. Prema julskoj anketi koju je sprovela konsultantska kuća FTI Andersch, od 100 „džepnih multinacionalnih kompanija“ u Nemačkoj, skoro četvrtina firmi je otkazala ili odbila porudžbine. U zemlji sa više od 3.000 vrsta hleba, oko 10.000 proizvođača osnovnih namirnica bori se kao nikada ranije u posleratnoj Nemačkoj. Potrebni su im struja i gas da bi zagrejali pećnice i pokrenuli mašine, dok se bore sa većim troškovima brašna, putera i šećera, kao i sa većim platama za pekare. Na primer, u 127 godina starom lancu pekara Wiedemann u Berlinu, kompaniji očajnički nedostaju radnici dok pokušava da uštedi energiju tako što sve vekne peče u centrali firme.

Još jedno istraživanje BDI-a pokazuje da je od 600 srednjih preduzeća skoro 10 odsto prekinulo ili smanjilo proizvodnju zbog visokih ulaznih troškova. Za mnoge su skokovite cene energije i sirovina egzistencijalni izazov. Jedna u pet firmi razmišlja o prenošenju dela ili cele proizvodnje u drugu zemlju. Dve petine je reklo da će ulaganja u ekološki održivu proizvodnju morati da sačekaju. Energetski intenzivna preduzeća, poput proizvođača hemikalija ili čelika, suočavaju se sa sličnim problemima, kao i sa konkurentima iz zemalja u kojima je energija i dalje jeftina. BASF, hemijski gigant koji koristi prirodni gas i za proizvodnju energije i kao industrijsku sirovinu, već je smanjio proizvodnju i možda će morati da je dodatno smanji. Thyssenkrupp, veliki proizvođač čelika, izgubio je polovinu svoje tržišne vrednosti od januara.

Velike multinacionalne kompanije često imaju fabrike u drugim zemljama u kojima je energija jeftinija. Ali mnogi, uključujući BASF, sa svojim ogromnim kompleksom u Ludvigshafenu, i dalje imaju pozamašnu domaću proizvodnju. Čak i ako se troškovi sirovina ublaže, a vlada priskoči u pomoć sa energentima, troškovni pritisci neće nestati. Takođe, kompanije se spremaju za tešku rundu godišnjih pregovora o platama sa moćnim nemačkim sindikatima. Uskoro će početi sastanci IG Metall-a, najvećeg nemačkog sindikata, i poslodavaca u automobilskoj industriji. „IG Metall neće prihvatiti ništa ispod 8% povišice,“ predviđa Ferdinand Dudenhofer iz Centra za auto-moto istraživanja.

Veće troškove je sve teže prebaciti na potrošače. Hakle, proizvođač toaletnog papira, podneo je zahtev za stečaj nakon što ogromno povećanje troškova proizvodnje nije uspeo da prenese na klijente. Posle nekoliko unosnih godina, narudžbenice proizvođača automobila se stanjuju jer je inflacija napravila rupu u novčanicima kupaca. Naredne dve ili tri godine biće veoma tanke, predviđa Dudenhofer. Automobilske kompanije ne mogu lako da modifikuju proizvodne procese. Umesto toga, smanjivaće troškove administracije i istraživačkih projekata. Kao i sa drugim projektima ekološke održivosti, kašnjenje automobilske industrije za epohom električnih vozila verovatno će rezultirati neuspehom. Neki će verovatno preseliti proizvodnju u zemlje sa nižim troškovima.

Holger Šmiding, glavni analitičar privatne banke Berenberg, predviđa da će se 2-3% nemačkih kompanija koje koriste energetski intenzivne procese preseliti u inostranstvo. Više industrijskih preduzeća smanjiće svoju proizvodnju ove i sledeće zime. ArcelorMittal, još jedan proizvođač čelika, najavio je zatvaranje dva pogona u severnoj Nemačkoj i slanje zaposlenih na odmor. Stickstoffwerke Piesteritz, najveći nemački proizvođač amonijaka i uree, dve važne hemijske sirovine, zatvorio je svoje fabrike amonijaka u Saksoniji-Anhaltu. Koliko takvi potezi drmaju lance snabdevanja pokazuje nestašica AdBlue-a, BASF-ovog proizvoda koji je ključan za čišćenje motora dizel kamiona, samim tim za povezivanje Nemačke sa inostranim tržištima. Štefan Kots sa instituta u Kilu upozorava da se „ekonomska lavina kotrlja ka Nemačkoj“. Uskoro će posledice osetiti i globalni klijenti nemačkih kompanija.

(TheEconomist-ZTP, foto: DPA/U. Anspach)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.