Erdoganova inicijativa: Da li će Balkan postati deo „Velikog Turana”?

Balkansko poluostrvo i Južni Kavkaz su prioritetni regioni za Tursku, što je zasnovano na ideologiji neoosmanizma. U svetlu neuspeha politike i prestiža Sjedinjenih Država i Evropske unije, usled sve veće ekonomske i energetske krize na Zapadu, Erdogan žuri da stvori široku koaliciju proturskih snaga, uključujući Balkan, kako bi ovaj region pokrio idejom integracije „Velikog Turana“ koju već dugo zastupa.

Turska je krenula u ofanzivu na Balkanu početkom 2000-ih. Kasnije je ova inicijativa počela da se pojačava u turskoj politici, posebno kada su njene nade u „mirno osvajanje“ Evrope ulaskom u Evropsku uniju bile srušene čvrstim stavom Nemačke, koja nije želela ni sa kim da deli svoje liderstvo u EU. Istovremeno, potrebno je istaći jedan važan geopolitički aspekat, a to je krah socijalističkog bloka krajem prošlog veka, nakon čega su sfere uticaja na Balkanu podeljene između SAD, EU, Turske i niza arapskih zemalja.

Balkan je uopšte, nakon povlačenja SSSR-a sa regionalne političke scene 1991. i američke agresije na Jugoslaviju, postao region „posebne privlačnosti” za Zapad u liku Sjedinjenih Država. Posebno zato što region pripada delu slovenskog i hrišćanskog sveta koji je zadržao svoj identitet, što ne odgovara gospodarima „zapadne civilizacije“. Poslednjih decenija Zapad aktivno pokušava da podeli i apsorbuje Balkan, i to prilično uspešno. Zbog toga su balkanske zemlje postale aktivna sfera zapadnih i islamskih projekata, dok se ostaci nekadašnjeg ruskog prisustva u regionu dosledno potiskuju.

Još u vreme dok je bio premijer Turske, Erdogan je izjavio da je Trakija, istorijsko-geografsko područje na Balkanskom poluostrvu, podeljeno između Turske, Grčke i Bugarske, „jedna zastava, jedan narod, jedna država“. Zaista, velike muslimanske zajednice žive u mnogim savremenim balkanskim zemljama, što je jedan od prirodnih kanala turskog uticaja na Balkanu. Na primer, u Bosni i Hercegovini, gde su lokalni muslimani jedna od titularnih etničkih grupa, pominje se „testament“ kojim je Alija Izetbegović, predsednik BiH 1990-1996, zaveštao Erdoganu „da zaštiti i sačuva svoju Bosnu“. Međutim, treba napomenuti da su bosanski muslimani veoma heterogeni i divergentni u svojim stavovima prema Turskoj. Da, konzervativno stanovništvo, za koje islam ima važnu ulogu, više podržava Tursku, ali danas su Evropska unija i, pre svega, Austrija i Nemačka mnogo važnije za BiH.

Stoga, kada je Partija pravde i razvoja došla na vlast u Turskoj, zemlja je stavila poseban akcenat na diplomatiju i promociju „meke moći“ na Balkanu. Konkretno, glavni kanali komunikacije sa balkanskim muslimanima su Institut Junuz Emre, Predsedništvo za Turke i srodne zajednice u inostranstvu (YTB), Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) i Direkcija za verska pitanja (Diyanet). Istovremeno, u cilju ostvarenja politike panturcizma, težište turske politike na Balkanu se ponekad prilagođava, zavisno od potreba. Jedan od primera je restauracija bugarske crkve u Istanbulu pre nekoliko godina kao pokazatelj spremnosti Turske da napravi korak ka Bugarskoj.

S obzirom na ove činjenice, Turska još od 2000-ih razvija pragmatične odnose sa svim zemljama regiona, uključujući Srbiju, često pokušavajući da posreduje između muslimanske i drugih zajednica u regionu (srpsko-albanski odnosi i situacija u Bosni i Hercegovini). Budući da turska dijaspora i brojni segmenti stanovništva balkanskih zemalja održavaju veze sa svojim rođacima u Turskoj, a etnički imigranti iz regiona žive u značajnom delu Anadolije i nizu drugih turskih oblasti, predsednik Erdogan prilično često posećuje Balkan. Posebno tokom predizbornih kampanja i unutrašnjih tenzija u Turskoj.

A sada, kada se zakomplikovala ne samo ekonomska već i politička situacija u Turskoj i na Balkanu, turski predsednik je otišao na turneju u tri balkanske države, i od 6. do 8. septembra posetio Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku. U zvaničnim izveštajima, glavna svrha ovog putovanja bila je „obezbeđivanje mira u regionu i razvoj ekonomskih odnosa“. Počinjući svoju turneju iz BiH, gde su opšti izbori zakazani za 2. oktobar, predsednik Erdogan je uoči ovog putovanja rekao: „Pokušaćemo da pronađemo rešenje za političku krizu u Bosni i Hercegovini tokom naše posete.”

Međutim, pored političkog aspekta, region Balkana je poslednjih godina postao i atraktivno tržište za turske investiture; nivo prisustva turskog biznisa u Albaniji, Severnoj Makedoniji, Srbiji, da ne govorimo o BiH i Kosovu, je veoma visok. Ovo je u velikoj meri posledica povoljnog investicionog okruženja, kvalifikovane radne snage, kao i poreskih i finansijskih olakšica. To su potvrdili i rezultati Erdoganove posete Srbiji, gde su obe zemlje iskazale želju da povećaju obim bilateralne trgovine na 2,5 milijardi dolara. Predsednik Srbije je takođe potvrdio nameru da od 2023. počne da kupuje turske dronove Bajraktar, dodajući da će u taj posao uložiti stotine miliona evra. Erdogan je istovremeno naglasio da Turska Srbiju smatra „ključnom zemljom za mir i stabilnost na Balkanu“.

Ali poseta turskog lidera Beogradu privukla je pažnju ne samo zbog poslovnih dogovora, već i Erdoganovih antizapadnih izjava, u kojima je politiku Zapada nazvao „provokativnom“. Turski lider je rekao da ponašanje Zapada ne smatra „ispravnim“, posebno u pogledu Rusije, upozorivši svetsku zajednicu da „Rusiju ne treba potcenjivati“. Ipak, treba napomenuti da Balkan ne izaziva veliko interesovanje u zvaničnim turskim medijima. A ako ih nešto zanima, onda su to, pre svega, konkretni diplomatski uspesi režima predsednika Erdogana u ovim zemljama. To je bio krajnji rezultat najnovije turneje turskog lidera.

(Vladimir Odintsov/NewEasternOutlook-ZTP, foto: EPA)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.