Porast stope samoubistava kao posledica covida-19?

Kada je američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ovog leta sproveo istraživanje, ustanovio je da je svaki deseti od 5.400 ispitanika ozbiljno razmišljao o samoubistvu u prethodnih mesec dana, što je dvostruko više nego 2018. godine. Za osobe uzrasta od 18 do 24 godine, udeo je bio zapanjujućih 25 odsto, odnosno svaki četvrti.

Objavljeno u avgustu, ovo istraživanje jedno je u nizu upozorenja o posledicama pandemije po mentalno zdravlje. Mnogima je koronavirus obustavio ili potpuno uništio posao, školovanje i verske obrede. Povrh toga, karantin i druge mere socijalnog distanciranja značajno su podstakle usamljenost i depresiju.

Ali da li ljudi sprovode samoubilačke impulse? Teško je reći. Gotovo sve zemlje objavljuju statistike samoubistava sa zakašnjenjem od godinu ili dve. Poslednjih godina stope samoubistava opadaju u većini zemalja, sa neslavnim izuzetkom SAD-a. Informacije iz policije, bolnica, mrtvozornika, sudova i drugih ustanova moraju se prikupljati i pažljivo proučavati, delom i zbog selektivnih ili neistinitih svedočenja porodica. Sveobuhvatna statistika samoubistava u vreme covida-19 stoga još uvek ne postoji. Ali stručnjaci imaju razloga da se plaše najgoreg.

Kao prvo, pozivi telefonskim savetovalištima su u porastu. U Americi su neki centri primetili osam puta veću aktivnost, kažu stručnjaci za samoubistva iz CDC-a. Broj mladih ljudi koji traže pomoć je porastao, primećuje Brenda Skofild, direktorka Samaritans-a, dobrotvorne organizacije iz Hong Konga. Talkspace, njujorška firma koja pruža onlajn terapiju, kaže da su se video pozivi povećali za 250% tokom pandemije. Broj pacijenata sa ozbiljnom anksioznošću porastao je za 40%, što je skok bez presedana u devet godina poslovanja kompanije. Njen glavni medicinski službenik, Nil Libovic, očekuje da će ovaj trend imati mnoge tragične ishode.

Pojavilo se nekoliko preliminarnih procena samoubistava tokom pandemije. Iako će se brojke revidirati, naznake nisu dobre. Početni broj samoubistava u Japanu u avgustu iznosio je 1.849, što je skok od 15,3% u odnosu na isti period prošle godine, izvestilo je ministarstvo zdravlja. Iz državne policije Nepala kažu da su samoubistva tokom pandemije skočila za petinu. Tajlandsko ministarstvo zdravlja strahuje da će se devet u 100.000 Tajlanđana ove godine ubiti, u poređenju sa 6.6 u 2019. godini.

Istorijska korelacija epidemija i samoubistava dodatno zamračuje perspektivu „Biblijsko stradanje“ od španskog gripa, koji se pojavio 1918. godine i usmrtio oko 50 miliona ljudi, podiglo je stopu samoubistava za trećinu, kaže Dijego De Leo, šef slovenačkog Centra za istraživanje samoubistava na Primorskom univerzitetu u Kopru. Izbijanje SARS-a 2003. godine, kaže on, poklopilo se sa porastom samoubistava među starijim građanima Hong Konga.

Istorija, ipak, ne može da pruži preciznu prognozu u sadašnjosti. Ubrzo nakon pojave covida-19 krajem prošle godine, analitičari tajlandskog ministarstva zdravlja počeli su da pretražuju svoje arhive i naučnu literaturu radi podataka o epidemijama i samoubistvima. Pokazalo se da arhivska građa nije od pomoći.

Međutim, kako primećuje portparol ministarstva, odnos stope samoubistava i nezaposlenosti je potkrepljen detaljnim podacima. Statistike pokazuju da je broj samoubistava značajno veći kod muškaraca nego kod žena (u Rusiji je odnos čak šest prema jedan). Stoga su muškarci koji su tokom pandemije ostali bez posla posebno izloženi riziku.

U Italiji su tragični ishodi četiri puta veći kod muške populacije. Monika Viči iz Italijanskog nacionalnog instituta za zdravlje, kaže da je za osam godina od početka ekonomske krize 2008. dodatnih 2.000 radno sposobnih muškaraca sebi oduzelo život. Gubitak posla u to vreme, kaže ona, doveo je do sličnog porasta samoubistava muškaraca širom Evrope. Azijska finansijska kriza iz 1997. podigla je broj samoubistava muškaraca u Japanu za trećinu, i za dramatičnih 45% u Južnoj Koreji.

Slični negativni trendovi se očekuju i nakon pandemije covida-19, koja nastavlja da urušava svetske ekonomije. Ekonometrijski model naučnika sa Univerziteta u Kjotu, za ovu godinu predviđa 3.000 samoubistava više u Japanu u odnosu na 2019. godinu. Model za 2021. predviđa  dramatičnih 34.000 samoubistava, kaže Fudži Satoši, šef istraživačkog centra.

Mladi su još jedna potencijalno ranjiva grupa. Zbog mera karantina i zatvaranja škola, mnoga deca su dramatično smanjila fizičke kontake sa prijateljima i vršnjacima, što je značajno povećalo korišćenje društvenih mreža. Žan Tvenge, profesor psihologije sa državnog univerzitetu u San Dijegu, smatra da su pametni telefoni i društvene mreže „primarni uzrok“ porasta samoubistava među mladima.

Ipak, postoje pozitivni pomaci. Mnoge vlade izdvajaju sredstva za ublažavanje socijalnih i ekonomskih stresova. Sve više kompanija ima psihološke savetnike za zaposlene, kaže Nelson Vinod Mozes iz Fondacije za prevenciju samoubistava u Indiji. Španska firma iLife razvila je softver za „analizu sentimenata“ koji označava samoubilačke misli u objavama na društvenim mrežama. Ljudima koji na internetu pretražuju metode samoubistava sada se često nude brojevi savetovališta i dobrotvornih organizacija.

(TheEconomist-ZTP, foto: Alamy)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.