Bila je to slika i prilika finske predizborne kampanje: Sana Marin, socijaldemokratska premijerka, i Rika Pura, liderka desničarske Partije Finaca, ljutito su mahale prstom jedna na drugu tokom televizijske debate. Ipak, na kraju pobednik nije bila ni Marin ni Pura, već treći učesnik u debati. Centar-desna Nacionalna koalicija Peterija Orpa tesno je pobedila na opštim izborima u Finskoj 2. aprila, osvojivši 20,8 odsto glasova u odnosu na 20,1 odsto Finaca i 19,9 odsto Socijaldemokrata. Orpo se sada suočava sa zadatkom formiranja vladajuće koalicije. To neće biti lak posao.
37-godišnja Marin, na premijerskom mestu od 2019, stekla je međunarodnu slavu snažnom podrškom Ukrajini i odlučnim uvođenjem Finske u NATO; zemlja će 4. aprila postati 31. članica vojne alijanse. Iako je njen imidž bio osporen nakon curenja kućnih video snimaka na kojima se vidi kako entuzijastično pleše sa prijateljima (testirala se na drogu kako bi odagnala glasine), Finci su ozbiljno shvatili Marin zbog načina na koji je hendlovala pandemiju kovida-19. „Pojavila se kao mlada premijerka u teškoj situaciji, ali je bila veoma kredibilna kao lider tokom pandemije,“ kaže Teja Tilikainen, politikološkinja.
Ipak, Ukrajina i NATO jedva da su i pomenuti tokom predizborne kampanje, pošto se gotovo sve finske stranke slažu oko toga. Stranka Nacionalne koalicije jednako je čvrsta po pitanju odbrane koliko i Socijaldemokrate; njena dva nova poslanika su bivši generali. Partija Finaca, za razliku od mnogih desničarskih populističkih grupacija u Evropi, ima malo simpatija prema Rusiji. Sklonija je skepticizmu prema Evropskoj uniji i klimatskoj politici, uz oštriji stav prema imigraciju. Kampanja se uglavnom vodila na drugim osnovama. Fiskalno konzervativni, Finci su zabrinuti zbog državnog duga, koji je tokom pandemije porastao na 75% BDP-a. Veća potrošnja na odbranu će pogoršati taj problem. Orpo je obećao da će smanjiti deficit obaranjem socijalne potrošnje, dok je Marin obećavala da će je podići.
Analitičari kažu da su izbori pokazali neuobičajeni fenomen za Fince: taktičko glasanje. I Socijaldemokrate i Nacionalna koalicija pozvali su pristalice manjih partija da glasaju za njih, kako bi povećali svoje šanse za pobedu i ulazak u vladu. Kao rezultat toga, velike stranke su postale veće, a većina malih se smanjila, suprotno trendu fragmentacije koji se može primetiti u većini evropskih demokratija. Socijaldemokrate su, na primer, usisale glasove Zelenih, čiji je rezultat pao na 7% sa 11,5% koliko su dobili na prethodnim izborima. Partija Centra, nekada najveća u zemlji, smanjila se na 11,3%.
Dakle, iako je Marin prošla prilično dobro, povećavši procenat glasova Socijaldemokrata, ukupan rezultat je pomak udesno. Posebno je značajan porast Partije Finaca na 20,1% sa 17,5% u 2019. U njegovoj potrazi za većinom, neposredan Orpov izbor bio bi da formira vladu čvrstog desnog krila sa Purom. Ako to ne uspe, moraće da pokuša da stvori centrističku „crveno-plavu” vladu sa Socijaldemokratama. Manjinska vlada, uz podršku drugih stranaka, verovatno nije opcija; „Finska ne poznaje manjinske vlade,“ objašnjava Ilka Havisto iz EVA, istraživačkog centra u Helsinkiju.
Teško je predvideti političke implikacije eventualno desničarske vlade. Partija Finaca je donekle umerila svoj imidž. Jedan od njihovih postera iz 2019. prikazivao je drevno čudovište koje ustaje ispred finskog naroda da se osveti njegovim korumpiranim vođama. Ove godine je zagovarala da zemlja spaljuje domaći treset kako bi ublažila nestašicu energije. Stranka je sklona da kombinuje levičarske stavove o socijalnim davanjima sa desničarskim uverenjima o klimi i posebno imigraciji. „Malo je nejasno koja je linija ekonomske politike Partije Finaca,“ kaže Jarko Eloranta, predsednik SAK-a, finske sindikalne organizacije. „Nismo baš sigurni šta misle o tome.“
Štaviše, stranka bi morala da se odrekne mnogih svojih prioriteta da bi se pridružila koaliciji. Njena imigraciona politika se očigledno kosi sa politikom Nacionalne koalicije, koja želi veći priliv migranata kako bi ublažila opadanje radne snage u Finskoj. Slično misli i većina drugih partija, posebno RKP, koja predstavlja švedsku manjinu i koja će verovatno biti potrebna da bi se zaokružila koalicija sa Fincima, a posebno nakon što je lider Partije centra najavio prelazak u opoziciju.
Još nije sigurno da li će Marin ostati liderka Socijaldemokrata. U svakom slučaju, njena stranka će morati da sačeka svoj trenutak i vidi kako će Orpovi pregovori funkcionisati. Ako ne uspe da formira koaliciju, stranka će možda dobiti priliku da ponovo vlada. Ali za sada, utisak je da je Finska izgubila svoju međunarodnu zvezdu. Bilo je neobično za tako stoičku zemlju da ima upadljivog vođu. Orpo predstavlja povratak u normalu.
(TheEconomist-ZTP, foto: Alessandro Rampazzo/AFP/Getty)
