Sajber partizani, grupa anonimnih disidenata, hakovanjem su prokrčili sebi put do samog vrha beloruskog autoritarnog režima. Kada je predsednik zemlje Aleksandar Lukašenko prošle godine rekao da se više plaši sajber oružja nego nuklearnog, oni tvrde da je mislio na njih.
„Koja opoziciona grupa može da kaže da ima podatke iz pasoša svih građana svoje zemlje :),“ napisao je haker identifikovan samo kao Cyber #3. Imaju i razloga za podsmeh. Sajber partizani su vrh militantnog krila beloruske opozicije koje se priprema za akciju. U jednoj varšavskoj sigurnoj kući, jedan disident koji se spremao da se vrati u Belorusiju nervozno je vrteo upaljač. „Čekamo, ali ne znamo šta čekamo,“ požalio se. „Svi su frustrirani. Svi su uplašeni.” Policijske racije su navele mnoge da u potpunosti napuste opasnu igru disidentske politike. Taj očaj je, međutim, naveo druge da razmotre radikalnije metode.
Svetlana Tihanovskaja, kandidatkinja koja je prema mnogima pobedila na spornim izborima 2020, zavijorila je zastavu opozicije iz egzila u Litvaniji; ali radikalni aktivisti žele više. „Ti ljudi su želeli da ona postane beloruski Šarl de Gol,“ kaže Artjom Šrajbman, politički analitičar iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir. „Izgnani lider bi mogao da stvori oslobodilačku vojsku. Bili su razočarani što imaju samo ‘visokog diplomatu’.“ Stoga su sami krenuli u stvaranje takve vojske. U decembru su se sajber partizani spojili sa pukom Kastus Kalinovski, beloruskim dobrovoljcima koji se bore protiv Rusa u Ukrajini. Sajber partizani tvrde da koriste terabajte hakovanih podataka kako bi pomogli Ukrajini i nekim zapadnim zemljama da otkriju ruske i beloruske špijune.
Puk Kalinovski i sajber partizani kažu da kada završe posao u Ukrajini, žele da oslobode Belorusiju. Katja Glod iz Evropske liderske mreže, istraživačkog centra sa sedištem u Londonu, smatra da ove grupe sebe vide kao novu snagu koja bi mogla da konkuriše opreznijem vođstvu Tihanovskaje. „Mi smo već deo haktivističke istorije,“ kaže Cyber #3. „Nikada beloruska opozicija nije imala svoje vojne jedinice i sopstvenu sajber-vojsku. Nikada nismo bili jači. Belorusi moraju da budu spremni,“ kaže Pavel Kutka iz puka Kalinovski u Varšavi, okružen kutijama opreme namenjene njegovim saborcima u Bahmutu na istoku Ukrajine. „Jedini način na koji će se Belorusija promeniti je silom. Ako želimo da budemo slobodni, moramo da izborimo svoju slobodu oružjem i krvlju.” Za sada je fokus na Ukrajini; ali šta bi se desilo, pita se on naglas, da se njegovi ljudi pojave u beloruskom Brestu ili Gomelju?
Tihanovskaja se ljuti kada je pitaju o kritikama koje dobija. „Nemate sredstva da to uradite. Psihički niste spremni za to,“ poručila je aktivistima koji žele da povedu oružanu borbu protiv Lukašenka. Poruka nije nerazumna, s obzirom da se političarka obraća širokom sledbeništvu; ali frustracija stvara podele u inostranstvu i razočaranje među pristalicama kod kuće. Pa ipak, ona sada opisuje Belorusiju kao „okupiranu“, a pripadnike puka Kalinovski kao „heroje“. Uspostavila je veze sa ByPol-om, grupom bivših bezbednjaka koja tvrdi da ima 600 članova, da obučava partizane u Poljskoj i vodi operacije unutar Belorusije, uključujući i napad na rusku vazdušnu bazu u blizini Minska.
Lukašenko je iskoristio pojavu militanata kako bi opravdao još žešću represiju. Njegove snage povremeno izvode antiterorističke vežbe. Povrh toga, lovili su partizane koji su ometali ruske vojne vozove na početku invazije na Ukrajinu, i one koji još uvek prenose detalje o ruskom kretanju posmatračima u inostranstvu. Nasilni ili ne, Lukašenkovi protivnici se suočavaju sa teškom borbom.
(TheEconomist-ZTP)
