Poljska: Donald Tusk ponovo na sceni, preuzeo glavnu partiju opozicije

Politički comeback je uvek kocka. „Može li sufle dvaput da nabuja?“ zapitao se bivši australijski ministar finansija Pol Kiting, prozivajući svog političkog rivala. (Ispostavilo se da ne može.) Za Donalda Tuska, bivšeg premijera Poljske, koji se ovog meseca vratio u unutrašnju politiku nakon međunarodne karijere i predsedavanja Savetom EU, prepreke su strahovite. Od dolaska na vlast 2015, desna populistička partija Zakon i pravda našla se u zavadi sa Evropskom komisijom, koja je optužuje za podrivanje vladavine zakona. Liberali se nadaju da će povratak Tuska kao lidera centrističke Građanske platforme, najveće opozicione stranke, doprineti porazu populista. Ali to neće ići lako.

Umeren i proevropski orijentisan, Tusk se dugo predstavljao kao antiteza vladajućoj stranci i njenom veteranskom lideru Jaroslavu Kačinjskom. Krajem ‘00-ih, Tusk je nudio Poljacima tzv. politiku „tople vode u slavini“, fokusirajući se na postepeno dizanje životnog standarda (uz pomoć fondova EU, čiji je Poljska najveći korisnik), umesto na velike projekte. Građanska platforma, koju je osnovao 2001, pokazala se uspešnom; vodila je Poljsku osam godina od 2007. na dalje, sa Tuskom na mestu premijera. Ali otkako je 2014. otišao u Brisel i preuzeo Evropski savet, stranka je izgubila korak. Naredne godine je Zakon i pravda osvojila vlast obraćajući se siromašnijim Poljacima, naročito seljanima, koji su se osećali zapostavljenim nakon socijalnih i ekonomskih promena 1990-ih.

Sada se 64-godišnji Tusk nada da će spasiti svoju staru partiju. Početkom jula ponovo je postao lider Građanske platforme nakon što se Boris Budka, dotadašnji predsednik, povukao u stranu. „Zlo koje Zakon i pravda seje je očigledno, bestidno i trajno,“ rekao je Tusk na kongresu stranke. „Vraćanje vere u pobedu je ključno,” dodao je političar. Njegove pristalice se nadaju da će partiji dati preko potrebno osveženje.

Nedavno se Građanska platforma suočila sa novim izazivačem na političkom centru; reč je o pokretu Poljska 2050 Šimona Holovnije, bivšeg TV voditelja koji je na zadnjim predsedničkim izborima bio treći. Program pokreta uključuje odvajanje crkve od države, što bi trebalo da privuče Poljake frustrirane neprestanim mešanjem crkve u politiku. Prema nedavnim anketama nova stranka je na drugom mestu, iza Zakona i pravde, čime je osporen status Građanske platforme kao glavne opozicije.

Tuskovo iskustvo iz Brisela, pre svega na čelu Evropske narodne stranke, takođe bi moglo da popravi odnose Varšave i EU. U najnovijoj fazi sukoba oko vladinih pravosudnih reformi, Evropski sud pravde je 15. jula presudio da je poljski sistem za disciplinovanje sudija u suprotnosti sa zakonima EU. Od Tuskovog povratka, ima naznaka da Građanska platforma sustiže Zakon i pravdu. U nedavnoj anketi, Zakon i pravda je imala 30%, a Građanska platforma 23%, tri posto više nego prošlog meseca i solidnih osam poena ispred Poljske 2050.

Ali nisu svi glasači oduševljeni; samo 23% Poljaka veruje da Tusk može ponovo da postane premijer, pokazalo je junsko istraživanje, dok skoro 50% odbacuje takvu mogućnost. Njegov povratak izaziva napetosti i sa Rafalom Tžaskovskim, liberalnim gradonačelnikom Varšave, koji je tesno izgubio prošlogodišnju predsedničku trku od Andžeja Dude, iza koga je stajala Zakon i pravda. Sledeći savezni izbori su 2023. Može li Tuskova harizma da premosti toliki period?

(TheEconomist-ZTP, foto: Jerzy Dudek)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.