Semu Altmanu nisu nepoznate tehnološke inovacije i strah koji one često izazivaju. Njegov najnoviji projekat pomera granice u obe pomenute dimenzije. Altman je izvršni direktor OpenAI, kompanije čiji je četbot ChatGPT osvojio svet, pomerajući granice veštačke inteligencije i izazivajući strepnje zbog potencijalne štetnosti ove tehnologije.
U poslednje vreme, međutim, najviše je aktuelan Worldcoin, inicijativa koju podržava još jedna od Altmanovih kompanija pod nazivom Tools for Humanity. Cilj preduzeća je da stvori „globalno inkluzivni identitet i finansijsku mrežu, u vlasništvu većine čovečanstva“, kako stoji u dokumentu koji opisuje projekat. To u praksi podrazumeva jedinstveni digitalni identifikator za svaku osobu na Zemlji, poznat kao World ID, vezan za besprekornu kriptovalutu zvanu WLD. Ova dva izuma se mogu koristiti za potvrdu identiteta ljudskih bića na internetu u vreme brzog napretka AI robota, što istovremeno otvara put ka univerzalnom osnovnom dohotku u globalnoj privredi koju je poremetila veštačka inteligencija. Worldcoin startuje sa pozamašnim fondom od 115 miliona dolara, prikupljenim od velikih investitora iz Silikonske doline.
Kontroverznost projekta proističe iz načina na koji je osmišljen. Naime, Worldcoin kreira svoj jedinstveni identifikator skeniranjem očnih jabučica uz pomoć kugle oblika velike veb kamere. Slike dužice se zatim pretvaraju u numerički kod koji služi kao jedinstveni World ID svakog čoveka. „Kod dužice se upoređuje sa svim drugim kodovima koje su generisale sve druge kugle,“ navodi se na veb stranici Worldcoin-a. Iako je projekat zvanično pokrenut pre dve nedelje, slike dužica se prikupljaju već više od dve godine i do sada je prijavljeno preko 2,2 miliona korisnika iz čitavog sveta. U zemljama u kojima zakoni (ili manjak istih) to dopuštaju, potencijalnim korisnicima se nudi i po 25 WLD-a (trenutno oko 50 dolara) za skeniranje oka. WLD nije dostupan u Sjedinjenim Državama, gde su, prema rečima Altmana i izvršnog direktora kompanije Aleksa Blanije, „pravila manje jasna“.
Neke zemlje već negoduju. Francuska, Nemačka i Britanija su najavile istrage o prikupljanju podataka za Worldcoin dve nedelje nakon pokretanja. Kenija je prošle nedelje otišla korak dalje, sprečivši dalju registraciju domaćih korisnika. Policija u Najrobiju je navodno izvršila raciju u lokalnim skladištima Worldcoin-a, zaplenivši opremu i dokumente. Blanija je na X-u prošle nedelje napisao da je kompanija „pauzirala verifikacije World ID-a u Keniji dok nastavljamo da razgovaramo sa lokalnim regulatorima kako bismo odgovorili na njihova pitanja“. U izjavi za Foreign Policy, portparol Worldcoin Foundation, neprofitne organizacije registrovane na Kajmanskim ostrvima, pripisao je situaciju u Keniji „ogromnom“ interesovanju građana koji su u „desetinama hiljada“ stajali u redovima da skeniraju svoje dužice. „U nastojanju da se smanje gužve, usluge verifikacije su privremeno obustavljene,“ rekao je portparol. Worldcoin ne povezuje World ID ni sa ličnim podacima i briše slike dužica nakon što ih prikupi, osim ako korisnici ne odluče da ih čuvaju u šifrovanom obliku, dodao je sagovornik.
Iako kompanije i vlade mogu da integrišu World ID sa vlastitim sistemima, iz Worldcoin-a kažu da postoji sloj enkripcije, nazvan „dokaz nultog znanja“, koji omogućava trećim stranama da verifikuju korisnika bez otkrivanja bilo kakvih ličnih informacija. Blanija i Worldcoin su ranije rekli da kriptovaluta delimično služi za privlačenje korisnika u početnim fazama projekta, ali da takođe predstavlja kanal za primanje prihoda i beneficija u budućnosti. Worldcoin trenutno ne monetizuje svoje ponude, ali su ga neki od njegovih sponzora predstavili kao alternativu postojećim alatima za verifikaciju na mreži kao što je CAPTCHA. Ipak, stručnjaci za digitalnu privatnost ostaju skeptični. „Ljude je ovo uznemirilo iz vrlo razumljivih razloga,“ kaže Katica Rodrigez, direktorka sektora za globalnu privatnost pri Electronic Frontier Foundation. „Čak i ako dobiju solidnu tehničku zaštitu, ljude ne bi trebalo privlačiti novcem da ’pristanu‘ na nešto što ne razumeju.”
Glavni argument Worldcoin-a je da će u doba pametnih botova i ‘dipfejkova’ koji postaju sve sofisticiraniji, ljudima trebati univerzalni „dokaz ličnosti“ da bi se razlikovali na mreži, a preduzećima će biti potreban takav dokaz kako bi izbegli navalu lažnih korisnika interneta. Ali takva argumentacija takođe može biti pogrešna, kaže Natali Marešal, kodirektorka sektora za privatnost podataka u neprofitnom Centru za demokratiju i tehnologiju. „Tehnologija ili proizvod postoji da bi rešio problem, tako da morate da definišete problem koji pokušavate da rešite,“ kaže sagovornica. „U ovom slučaju, problem koji Worldcoin pokušava da reši je to što ne postoji jedinstvena verifikacija za ceo svet, i mislim da takva verifikacija nije poželjna.” I pored mehanizama za brisanje dužice oka, povezivanje digitalnog identiteta sa biometrikom će verovatno pokrenuti dublja pitanja o privatnosti koja prevazilaze sam projekat. Žurba da se registruje World ID „normalizuje postupak skeniranja oka u drugim kontekstima, od kojih većina ne štiti privatnost i nije nužno u interesu pojedinca“, napominje Rodrigez.
Takođe se javljaju dublja filozofska i etička pitanja o samoj AI revoluciji. „Ideja da široko rasprostranjena veštačka inteligencija iziskuje dokazivanje naše ljudskosti na internetu je veoma zabrinjavajuća,“ ističe Marešal. „Kao što bi trebalo da hodamo ulicama bez nadzora kamera za prepoznavanje lica, tako bi trebalo da budemo slobodni od slične vrste nadzora na internetu.” Altman je u vrlo čudnoj poziciji. Njegov ChatGPT je napravio revoluciju u veštačkoj inteligenciji. Sada pokušava da skenira očne jabučice kako bi nas zaštitio od odbegle veštačke inteligencije, kaže stručnjakinja. „Činjenica da se isti ljudi koji stoje iza eksplozije veštačke inteligencije sada javljaju kao oni koji imaju rešenje, trebalo bi da nas učini sumnjičavim.”
(ForeignPolicy-ZTP)
