Sa svojim plažama i primorskim gradovima, vinogradima i mediteranskom klimom, jug Francuske bi se mogao nazvati evropskom Kalifornijom. Region Provansa-Alpi-Azurna obala dom je za skoro 200.000 studenata i tehnološki kampus u Sofiji Antipolisu, blizu Nice. Kozmetičkih hirurga ima u izobilju, a marine su prepune super jahti. Holivudski moguli se svake godine okupljaju u Kanu, dok glumačke zvezde odsedaju u susednom višemilionskom dvorcu.
Politički, pak, jug Francuske se potpuno razlikuje od liberalne Kalifornije. Region nipošto nije odredište za mlade ljude koji traže alternativni način života ili kontrakulturu. Uz nekoliko izuzetaka, poput Marseja, gotovo čitavo primorje i kopneno zaleđe naginje desno ili krajnje desno. Većinu malih gradova i sela, kao i sedam od deset najvećih gradova, uključujući Nicu i Kan, vode gradonačelnici sa desnog centra. Deseti grad po veličini, Frežis, drži Nacionalni pokret Marin Le Pen. U prvom krugu glasanja za predsedničke izbore 2017, jedino je u ovom regionu Emanuel Makron ostao iza Le Penove i Fransoa Fijona, kandidata umereno desne Republikanske stranke.
Ove desničarske tendencije imaju specifične istorijske korene. Kada je Alžir dobio nezavisnost od Francuske 1962, skoro 700.000 francuskih migranata sišlo je s broda u Marseju i drugim južnim lukama, besneći na Šarla de Gola zbog ustupanja teritorije. U isto vreme, severnoafrički imigranti, regrutovani za rad na gradilištima i u fabrikama, počeli su trajno da naseljavaju region. Ksenofobični nacionalizam bio je moćna sila koju je Žan-Mari Le Pen, osnivač Nacionalnog fronta, koristio za pridobijanje podrške. On je svoje prve rezultate postigao u regionu, osvojivši 19 odsto glasova na izborima za Evropski parlament 1984. Deset godina kasnije, njegova partija je osvojila gradsku vlast u regionalnim gradovima Tulonu, Oranžu i Marinjanu.
Vremenom je, kaže Vinsent Martinji sa Univerziteta u Nici, ovaj trend „pogurao mejnstrim desnicu ka ekstremu, više nego igde u Francuskoj“. I umerena i krajnja desnica stavile su imigraciju i bezbednost u prvi plan svoje politike. Njihova retorika je jasno usmerena protiv ilegalnih migranata i propusne granice sa Italijom. Le Penova je angažovala Tjerija Marianija, bivšeg Republikanskog poslanika iz Provanse, kao svog kandidata na regionalnim izborima u junu. Izgubio je u drugom krugu od bivših partijskih kolega.
Drugi razlog glasanja za desnicu je demografski. Regionalna klima odavno privlači penzionere; na jugu ima srazmerno više starijih od 65 nego u celoj Francuskoj. Odnos privatnih i javnih domova za negu dvostruko je veći od nacionalnog proseka. Les Senioriales, privatna rezidencija za „seniore“ u selu Le Mez, nudi bazen i kardio trening klijentima koje profesionalni negovatelji nazivaju deda-bumerima. Stariji od 65 godina glasaju redovno i favorizuju desnicu.
Nejednakost je još jedan faktor, tvrdi Kristel Lažje, politikolog sa Univerziteta u Avinjonu. Posle Pariza, region ima najveći jaz između 10 odsto najbogatijih i najsiromašnijih. Cene nekretnina su visoke. Lokalni analitičar Filip Aldran kaže da je osipanje industrijskog radništva, koje je nekada bilo jezgro sindikata, te širenje sektora usluga poput domova za negu i supermarketa, pokidalo veze sa strankama levice. Nacionalni pokret najviše profitira na antiimigrantskom sentimentu na jugu i padu industrije na severu. Među pristalicama takođe ima i onih koji smatraju da su ih tradicionalne stranke izneverile. „Birači NP-a nisu uvek isti,“ primećuje Lažje. „Ovde je mnogo glasača koji se kolebaju između Republikanaca i Nacionalnog pokreta.“
Ovo oklevanje se najbolje vidi u Brinjolu, malom gradu usred borove šume između autoputa i obale. Brinjol je tradicionalno glasao za levicu, birajući komunističke gradonačelnike sve do 2008. Pet godina kasnije grad je dospeo na naslovnice nakon lokalne pobede Nacionalnog fronta, dižući uzbunu zbog navodnog klizanja ka krajnjoj desnici. Ipak, na opštinskim izborima 2020, Brinjol je razuverio paničare izabravši Didijea Bremona, umereno desnog gradonačelnika, sa ubedljivih 79 odsto glasova. NP nije ni imao kandidata. Katrin Delzer, kandidatkinja desnog centra koja je izgubila u Brinjolu od Nacionalnog fronta još 2013, ovaj trijumf objašnjava činjenicom da gradonačelnik „sluša narod“. I sam gradonačelnik opravdava građane, tvrdeći da su glasali za NP iz revolta, a ne iz istinskih ekstremnih uverenja.
I drugi regionalni gradovi su politički evoluirali, ali na različite načine. Jug Francuske nije ispunjen samo starim konzervativcima koji piju pastis. Eks-an-Provans, stecište velikog broja studenata, ima dinamičnu tehnološku scenu. Marsej, haotični multikulturalni grad, odnedavno privlači mlađu populaciju koja beži od visokih pariskih stanarina. Prošle godine je kandidat Zelenih zamenio dugogodišnjeg Republikanskog gradonačelnika. Ako se nastavi rad od kuće, u region će pristizati sve više mladih koji će izmeniti poredak na političkoj sceni. Do tada, život na jugu Francuske možda će izgledati kalifornijski, ali će politika regiona ostati sličnija jednako osunčanoj i penzionerskoj Floridi.
(TheEconomist-ZTP, foto: AFP)
