Prošlog petka je Kejti Hopkins, desničarska ikona sa društvenih medija, trajno suspendovana sa Tvitera, platforme na kojoj je izgradila svoj međunarodni uticaj. Iako poznate ličnosti obično izblede kada im se zabrani pristup društvenim mrežama, to nije bio slučaj sa Hopkins. Bivša kolumnistkinja MailOnline-a brzo se prebacila na aplikaciju Parler, tvrdeći da nova mreža nema Tviterovu praksu cenzure i da će joj dopustiti da kaže sve što želi.
Obožavaoci Hopkinsove su instalirali Parler i počeli da prate i podržavaju njen novi verifikovani nalog. Objavila je da razmišlja o pokretanju tužbe protiv Tvitera i pitala obožavaoce da li bi joj pomogli u tome finansijski. Sledbenici su to dočekali spremno i počeli da doniraju novac preko linka koji je postavila na sajt. Ali nakon što je uplaćeno 500 dolara, otkriveno je da nalog uopšte ne pripada Hopkinsovoj, već je slučajno verifikovan uprkos Parlerovom navodno besprekornom procesu registracije. Izvršni direktor Džon Mace bio je primoran da uputi javno izvinjenje.
Slučaj Hopkins je pomogao da se ova inače nepoznata društvena mreža katapultira u javnost Velike Britanije, pa su desničarski komentatori, konzervativni poslanici i prezasićeni korisnici Tvitera požurili da naprave svoje naloge. Međutim, u drugim delovima sveta Parler je izazvao sumnjičavost i već stekao ideološku reputaciju. Iako njegova popularnost nije ni blizu Fejsbuku ili Tviteru, činjenica je da ubrzano raste.
Parler je pokrenut u avgustu 2018. godine i reklamiran kao „nepristrasna“ društvena mreža. Usledio je nakon Gaba, još jednog projekta „slobode govora“, koji je izašao u javnost godinu dana ranije. Kao i Gab, Parler je predstavljen kao mesto na kojem neće biti banovanja, brisanja sadržaja, pa čak ni kratkotrajnih suspenzija. Brzo je postao sinonim za Trampove pristalice i utočište za ikone alt-rajta, zabranjene na Tviteru.
Parler je eksplodirao u maju 2019. godine, kada je Politico izvestio da Trampov menadžer Bred Parskel želi da otvori nalog za predsednika kako bi izbegao cenzuru na Tviteru. Aplikacija je privukla pažnju i nekoliko nedelja kasnije, kada su se pristalice princa Muhameda bin Salmana aktivirale na mreži zbog navodne ugroženosti slobode govora na Tviteru (priliv je bio toliki da je oboren Parlerov sajt).
Umesto retvitova korisnici daju „odjeke“, a umesto lajkova postoje pozitivni glasovi (slično Reditu); doseg svake objave je javno dostupan, uz prikaz broja korisnika koji su videli određeni post. Lako je pronaći antisemitske, islamofobne i zavereničke heštegove, pa iako pravila postoje, posledica njihovog kršenja izgleda da nema.
Nigde nećete videti da Parler preporučuju popularne ličnosti sa levice ili centra. Aplikaciju najviše hvale alt-rajt zvezde poput Kendis Ovens, Majla Janopulosa i Gavina Mekinisa. Parskel je otvorio svoj nalog i prošlog leta se sastao sa izvršnim direktorom Parlera u Beloj kući. Tramp lično nema svoj nalog, ali nekoliko njegove dece ga imaju.
U Velikoj Britaniji je tokom prošle nedelje Parler postao glavna politička tema. Desničarski lobisti poput Emili Hjuertson i bivšeg urednika britanskog Breitbart-a Rahim Kasam, zagovaraju upotrebu Parlera umesto Tvitera, a izgleda da je najmanje 13 poslanika otvorilo naloge. Konzervativni aktivista Daren Grajms nedavno je na ovoj mreži objavio: „Upravo sam čuo od Parlera da su poslednjih dana imali 200.000 registracija u Velikoj Britaniji.” Hešteg #Twexit bude visoko na listi najčitanijih svaki put kada novi talas korisnika emigrira sa Tvitera.
Hjuertson je skoro tvitovala o Parleru, opominjući korisnike da ne koriste novu aplikaciju kao „izgovor za rasističke ispade“. „Koncept je dobar“, napisala je kasnije, „ali šteta je što svaka aplikacija mora da privuče ekstremiste. Volela bih tamo da vidim ljude sa druge strane spektra. Potrebna je ravnoteža.“ Iako je Parlerova popularnost u Velikoj Britaniji u usponu, očekivanje ideološke ravnoteže već je iznevereno. Uprkos naletima savesnosti kroz brendiranje i poruku, evidentno je da je Parler eho komora za stavove krajnje desnice.
(NewStatesman-ZTP)
