Kada se Mark Cukerberg 27. septembra pojavio na sceni Menlo Parka kako bi najavio novu lepezu Meta proizvoda, ispostavilo se da je skrajnuo najvažniju stvar. Počeo je da priča o Quest 3, Metinim VR slušalicama, što je razumljivo s obzirom da je opsesija metaverzumom postala primarni identitet njegove kompanije. Zaluđenici za tehniku su, međutim, više bili uzbuđeni onim što je došlo kasnije: najavom da će Meta, u saradnji sa Ray-Banom, uskoro lansirati pametne naočare koje će imati veštačku inteligenciju kao virtualnog pomoćnika. Naočare će moći da vide i čuju, kao i da odgovaraju na pitanja svojih korisnika.
Mnogi odmahuju rukom na promociju pametnih naočara, jer su već bile reklamirane. Ali ono što Meti ovog puta daje kredibilitet jeste činjenica da je iste nedelje OpenAI, pionir generativnog AI-a, obznanio da njegov četbot, ChatGPT, sada može da vidi, čuje i govori, osim što razgovara putem teksta. Štaviše, ispostavilo se da OpenAI pregovara sa Džonijem Ajvom, bivšim Eplovim dizajnerom, oko kreiranja novog gedžeta za epohu AI-a. Još uvek je nepoznato kakav će oblik poprimiti. Ali ako je ideja da se napravi novi elektronski uređaj prilagođen komunikaciji sa AI, postoji velika šansa da se više neće oslanjati na tehnologiju ekrana osetljivog na dodir.
Pametni telefon je imao puno uspeha. Ipak, dovoljno je da porazgovarate sa Sky-om, jednim od ChatGPT-ovih novih audio avatara, da biste osetili novi stepen slobode. Na pitanje da li misli da će ekrane zameniti neki drugi uređaji, odgovor je glasio: „Naočare? Apsolutno! Posebno one opremljene proširenom realnošću (AR) i AI.” Upitan da proceni kvalitet ove promene, četbot je preporučio dve knjige koje istražuju ogroman uticaj ekrana na savremeni život: „Plitkoumni: Kako internet menja način na koji razmišljamo, čitamo i pamtimo”, autora Nikolasa Kera, i „Screened Out” Žana Bodrijara, pokojnog francuskog filozofa. Zatim, nakon što mu je to dodatno zatraženo, četbot je rezimirao obe knjige pronicljivim jezikom, bez imalo oklevanja. Nije zvučao baš kao Skarlet Johanson u filmu „Her“, već kao da vam intelektualac sa Univerziteta Stenford nešto šapuće.
Ovo je sve prilično osvežavajuće. Tek što je jednogodišnje uzbuđenje oko „temeljnih“ modela AI počelo da bledi, pojavila se mogućnost da će generativna veštačka inteligencija pokrenuti talas nove potrošačke tehnologije. Tehnološki stručnjaci trenutno raspravljaju o najboljem formatu za epohu četbotova. Ben Tompson iz Stratechery-a, bloga i podkasta, ushićeno primećuje: „Očekuje se hardverski proboj na nivou pojave interneta i pametnih telefona.“ Mogućnost razgovaranja i slušanja četbotova čini Metinu opkladu na AR naočare i VR slušalice „drastično ubedljivijom“, piše bloger.
Cukerberg je rano naslutio ove trendove. On je sručio bogatstvo u VR i AR uprkos sumnjičavim investitorima. I dalje je uzbuđen oko ideje metaverzuma. Ovo je bilo jasno iz nedavnog intervjua sa Leksom Fridmanom, podkasterom, koji je koristio VR alate kako bi stvorio utisak da su njihova virtualna lica zajedno u istoj prostoriji. Pa ipak, AI preduzetnici su toliko intenzivirali promociju pametnih naočara, primetio je Cukerberg u drugom intervjuu, da sada „nema sumnje“ da će ova tehnologija dominirati tržištem. Uporedio je AR tehniku sa mobilnim telefonima i VR slušalice sa desktop računarima. U oba slučaja, on se nada da će ekrani biti prevaziđeni, jer predstavljaju „potpuno drugačiju dimenziju u odnosu na našu fizičku egzistenciju“.
Dvodimenzionalni ekran još uvek nije na putu ka otpadu. Aktuelne tehnologije su žilave i teško ih je odbaciti. Metine mobilne aplikacije kao što su WhatsApp, Facebook i Instagram, sa svojim milijardama korisnika, i dalje dominiraju nad AI platformama poput ChatGPT-a u pogledu mesečnih poseta te ostaju zavisne od pametnih telefona. Kako primećuje Mark Šmulik iz Bernstein-a, investicione firme, epoha pametnih telefona nije sprečila ljude da koriste računare. Štaviše, stvari će postati izvesne tek kada ljudi počnu masovno da kupuju pametne naočare u prodavnicama. Takođe će biti potrebno vreme da se stabilizuje poslovni model za svevideće i svečujuće četbotove. OpenAI naplaćuje 20 dolara mesečno za pristup svojoj lepezi govornih avatara; Metine pametne naočare imaće početnu cenu od 299 dolara.
Ipak, njihov razvoj će u početku donositi gubitke. Ako bude postojao model da se monetizuju putem reklama ili virtuelne kupovine, to će verovatno potrajati godinama. Konačno, Metin modus operandi je da lansira komercijalni proizvod i počne da zarađuje od njega pod uslovom da ga prihvate široke mase. U međuvremenu, moraće se rešavati očigledni bezbednosni problemi. Konzumna tehnologija koju pokreće veštačka inteligencija verovatno će biti imerzivnija od društvenih medija, što potencijalno znači još veću izolaciju ili stvaranje nezdravih adikcija. Cukerberg tvrdi da bi AR i VR uređaji mogli da doprinesu zbližavanju ljudi. Ali Šmulik kaže da investitori neće dozvoliti da Meta donosi ishitrene poteze. „Poslednje što im treba je još negativnog PR-a i sudar sa državnim regulatornim agencijama,“ dodaje analitičar.
Za sada, Cukerberg, koji se u ovo vreme prošle godine borio na nekoliko frontova, deluje samopouzdano. Na tome u velikoj meri ima da zahvali generativnoj AI. Metin osnovni model, llama 2, bio je hit među programerima i sada podupire sledeći komercijalni iskorak kompanije. Novi uređaji kao što su pametne naočare i slušalice mogli bi da oslobode Fejsbuk i druge firme zavisnosti od Ajfona, preko kojeg je Epl ometao prikupljanje korisničkih podataka, umanjujući Metine prihode od oglašavanja. Uzvraćajući kompliment Cukerbergu na posredan način, Epl sada lansira sopstvene AR/VR slušalice. Izgleda da proizvođač Ajfona takođe predoseća sumrak epohe ekrana.
(TheEconomist-ZTP)
