Nakon što su UA Emirati i Bahrein uspostavili diplomatske odnose sa Izraelom, na palestinskim teritorijama već postoje naznake rastućih tenzija.
Mahmud Abas, dugogodišnji predsednik palestinske uprave u Ramali, pokušava da suzbije političke pretenzije starog rivala. Snage odane Abasu progone pristalice Muhameda Dahlana, nekada moćnog igrača Abasove partije Fatah, koji sada živi u egzilu u UAE. On i Abas imali su dramatičan razlaz pre gotovo deset godina.
Prema Demokratsko-reformskoj struji, frakciji Fataha odanoj Dahlanu, u septembru su snage bezbednosti hapsile desetine njenih pripadnika širom Zapadne obale, od Jerihona do Ramale. Palestinska uprava za sada je bez komentara, no hapšenja ukazuju na sve veću pometnju izazvanu dogovorom Emirata i Izraela. Njihov sporazum je zadao težak udarac palestinskoj strategiji oslanjanja na arapske države koje su odbijale veze sa Izraelom pre rešavanja sukoba sa Palestincima.
Iako Arapska liga nije uspela da osudi trilateralne Abrahamske sporazume, kako ih je imenovala Trampova administracija, Palestinci su ih proglasili izdajom, pre svega od strane Emirata. Za Hamas, najvećeg rivala Fataha, to je bio dokaz da Fatah kao vladajuća partija greši u očekivanju rešenja kroz pregovore sa Izraelom. Međutim, najveća pometnja desila se unutar Fataha, gde su mnogi spekulisali o ključnoj ulozi Dahlana pre i nakon potpisivanja sporazuma.
Dahlan je uvek bio moćan igrač u kompleksnom svetu arapske i palestinske politike. Iako ga je Abas nadigrao i nametnuo se kao lider Fataha nakon smrti Jasera Arafata 2004. godine, Dahlan i dalje uživa snažnu podršku u Gazi, gde je rođen i gde ima odane pristalice među Palestincima koji preziru islamističku vladavinu Hamasa.
Dahlan je bio šef službe bezbednosti u Gazi 2007. godine, kada su se Fatah i Hamas žestoko sukobili nakon pobede Hamasa na parlamentarnim izborima. Kada je Hamas preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze, Dahlan se prebacio na Zapadnu obalu. Ali tenzije sa Abasom na kraju su dovele do njegovog isključenja iz stranke. Pobegao je u Abu Dabi 2011. godine, a 2016. osuđen je u odsustvu na kaznu zatvora zbog korupcije.
Boraveći u Emiratima, Dahlan se zbližio sa vladajućom porodicom i podstakao odnose sa drugim moćnim igračima poput Egipta. Smatraju ga bliskim savetnikom princa Muhameda bin Zajeda za spoljnu politiku, posebno za palestinska pitanja.
U trenutku kada je sporazum Emirata i Izraela obznanjen, Palestinci su za to okrivili Dahlana. Dok su palestinski lideri osuđivali dogovor, Dahlanova frakcija iz Fataha objavila je pažljivo sročenu izjavu, u kojoj se ističe podrška Emirata „našoj borbi za ostvarivanje slobode“ i nadanje da će „Emirati uvek poštovati palestinske interese i delovati u cilju okončanja okupacije “.
Dahlan je demantovao bilo kakvo učešće u dogovoru Emirata sa Izraelom, ali regionom uveliko kruže glasine da će Abu Dabi pomoći Dahlanu da preuzme vlast. Spekulacije su posebno dobile na značaju kada su popularne izraelske novine objavile, a zatim povukle vest, da je američki ambasador u Izraelu Dejvid Fridman najavio Dahlana kao sledećeg palestinskog lidera.
Nova realnost u regionu znači da Palestinci moraju da osmisle novu strategiju. Pritom, Abas, poznat i kao Abu Mazen, ima 84 godine i pati od srčanih tegoba. Rastući pritisak na Palestince ne proizlazi samo iz nove diplomatske realnosti, već iz suštinskog pitanja koje je Palestinska uprava predugo ostavila bez odgovora: Ko će naslediti Abasa?
Pandemija koronavirusa izoštrila je profil premijera Muhameda Štajeha, ekonomiste, kao mogućeg naslednika. Ali Štajeha je Abas imenovao, nije izabran na izborima, zbog čega njegova podrška u narodu ostaje nejasna. Jedna od najpopularnijih figura među Palestincima je Marvan Barguti iz Fatahove militantne frakcije Tanzim. Ali on trenutno služi kaznu u izraelskom zatvoru zbog počinjenog ubistva tokom Druge Intifade. Zatim tu su lideri Hamasa, poput Ismaila Hanije, koji takođe imaju brojne sledbenike. Mogućnost fer izbora otpada iz više razloga, ponajviše iz straha da će Hamas ponovo pobediti, kao što se desilo na sudbonosnim izborima 2006. godine. Abas je izabran za predsednika 2005-te, na četvorogodišnji mandat, ali je i dalje na funkciji.
Zatim je tu Dahlan, koji se često pominje Abasov naslednik, i za koga se čini da uvek planira povratak. Dahlan ostaje u egzilu, proteran iz Fataha, i preti mu trogodišnja zatvorska i novčana kazna od 16 miliona dolara, nakon što ga je palestinski sud 2016. osudio za proneveru. Njegov povratak na vlast iziskivao bi više od slobodnih izbora.
Ipak, agresivnija spoljna politika Emirata ukazuje na nove odnose moći u regionu, pa bi bilo naivno odbaciti glasine o podršci Dahlanu. Obim Dahlanove popularnosti među Palestincima nije poznat, ali podrška Abu Dabija mogla bi mu povećati šanse, s obzirom na perspektivu finansijske pomoći bogatih Emirata uvenuloj palestinskoj ekonomiji.
Kontroverzni palestinski igrač, poznat po mahinacijama i spletkama, postaje značajna figura i na regionalnom nivou. Turska, koja se jasno priklonila Hamasu, optužila je Dahlana za učešće u neuspelom puču 2016. protiv predsednika Erdogana. Nalazi se na turskoj listi najtraženijih begunaca osumnjičenih za terorizam, sa glavom ucenjenom na 1,75 miliona dolara. Erdogan, čija Partija pravde i razvoja podržava druge islamističke partije u regionu, oštro se protivi Emiratima i Dahlana naziva plaćenikom Abu Dabija.
Ovaj izgnani Palestinac, nekada blizak saradnik Vašingtona, koji tečno govori hebrejski i druži se sa zalivskom aristokratijom, sada je svima na umu. Bez obzira da li će Dahlan jurišati na vlast ili ne, regionalni sporazumi pokrenuli su razna prestrojavanja. To mnoge čini nervoznim, a ponajviše Mahmuda Abasa.
(WorldPoliticsReview-ZTP)
