Nesuglasice sa Saudijskom Arabijom, Pakistan menja spoljnu politiku

Istorijski bliski odnosi Pakistana i Saudijske Arabije nedavno su pogoršani zbog različitih stavova o odluci Indije da ukine posebnu autonomiju Džamua i Kašmira, oblasti sa većinskom muslimanskom populacijom, na koju Pakistan takođe polaže prava.

Pakistanski zvaničnici više puta su pozivali S. Arabiju da sazove sastanak Organizacije za islamsku saradnju (OIC) radi razgovora o Kašmiru, ali bez uspeha. Najzad, početkom avgusta, pakistanski ministar spoljnih poslova, šah Mahmud Kureši, povukao je potez bez presedana, javno kritikujući Rijad. Gostujući u TV emisiji, on je zapretio da će „sazvati sastanak islamskih zemalja koje su spremne da stanu uz nas po pitanju Kašmira i podrže potlačene Kašmirce“.

Ako je ovo bio pokušaj da se Saudijci javnom prozivkom podstaknu na akciju, on je očigledno propao. Rijad je odgovorio zahtevom za prevremenu otplatu zajma od 3 milijarde dolara i odbio da obnovi naftni kredit od 3,2 milijarde dolara. Saudijski princ Muhamed bin Salman takođe je odbio da se sastane sa načelnikom pakistanske armije tokom njegove posete Rijadu, neposredno nakon Kurešijeve izjave.

Iako je domaća javnost žestoko kritikovala Kurešija zbog provociranja starog diplomatskog partnera, činjenica da vojska nije javno ukorena dovoljno govori. U Pakistanu vojska ima ogroman, ako ne i presudan uticaj na spoljnu politiku. Malo je verovatno da bi Kureši ili bilo koji drugi zvaničnik iz vlade premijera Imrana Kana preduzeo takav korak bez odobrenja vojske.

Zapravo, cela epizoda ukazuje na atmosferu unutar Pakistana nakon strateškog udaljavanja od Saudijske Arabije. Nesuglasice su nastale pre svega oko Kašmira. U intervjuu datom sredinom avgusta, Kan je odbacio „glasine da su se naši odnosi sa Saudijskom Arabijom pokvarili“, ali je takođe priznao da S. Arabija „ima svoju spoljnu politiku. Ne možemo da očekujemo da će Saudijska Arabija da učini sve što poželimo.“ Svakako ne spontan, Kurešijev nastup bio je odraz višemesečne frustracije zbog saudijske pasivnosti oko Kašmira.

Iz ugla Saudijaca, Indija može da ponudi mnogo više od Pakistana u pogledu investicionog tržišta, bilateralne trgovine i geopolitičke težine. Indija ima trgovinsku razmenu sa Saudijskom Arabijom od 33 milijarde dolara godišnje, što je deset puta više od pakistanske. Sigurno je da Rijad neće ugroziti partnerstvo sa Nju Delhijem samo da bi Islamabad bio zadovoljan.

(foto: Tanveer Shahzad/White Star)

S druge strane, malo je verovatno da je Pakistan voljan, ili da može da priušti, da preko noći izvrši bilo kakve drastične promene spoljne politike prema Saudijskoj Arabiji. Neposredni koraci koje je država preduzela u rešavanju diplomatskih razlika ukazuju na to. Pored posete šefa armije Rijadu, pakistansko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem hvali dosadašnje aktivnosti Saudijaca i OIC-a oko Kašmira.

Pakistan zavisi od Saudijske finansijske pomoći i isporuka nafte pod povoljnim uslovima otplate. Saudijska darežljivost je u prošlosti više puta spasavala Pakistan, posebno jačanjem deviznih rezervi i rešavanjem dužničke krize. Takođe, doznake pakistanskih radnika sa boravištem u Saudijskoj Arabiji čine četvrtinu ukupnih doznaka Pakistanu iz inostranstva.

Međutim, Pakistan želi da postepeno smanjuje svoju zavisnost od Saudijske Arabije, i shodno tome umanji saudijski uticaj na svoju unutrašnju i spoljnu politiku. Glavno prestrojavanje u spoljnoj politici, tamo gde je moguće slediti vlastite prioritete nezavisno od Rijada, biće oprezno, ali izgleda da je već počelo.

Jedan od pokazatelja ovog novog pravca bila je prvobitna odluka Pakistana da učestvuje na Malezijskom samitu većinski muslimanskih država u decembru 2019. Sastanak su bojkotovali Saudijska Arabija i njeni zalivski saveznici, ali su mu prisustvovali istaknuti saudijski rivali poput Katara, Irana i Turske. Iako se Pakistan u poslednjem trenutku povukao sa ovog samita pod pritiskom S. Arabije, Kan je od preuzimanja funkcije želeo unapređenje odnosa sa Iranom i sa Turskom. Javno je veličao turskog predsednika Erdogana kao jednog od svojih političkih heroja.

Konkretno, Iran i Turska nude Pakistanu koaliciju muslimanskih zemalja koja će obuzdati Indiju. Takav savez je važna spoljnopolitička strategija Islamabada, naročito zbog pridobijanja inostrane podrške za svoje interese u Kašmiru. Nasuprot Saudijcima, turski i iranski lideri bili su izuzetno kritični prema politici Indije u Kašmiru i progonu indijske muslimanske manjine pod premijerom Modijem. Nijedna nije pokušala da ublaži svoje kritike, čak ni nakon reakcije iz Nju Delhija. Erdogan, u nastojanju da se predstavi kao zaštitnik muslimana širom sveta, posebno je zagrejan za pitanje Kašmira, tvrdeći da su postupci Indije ukinuli „slobodu i stečena prava kašmirskog naroda“. Uz snažno protivljenje Indije, Erdogan je ponovo pokrenuo problem Kašmira na prošlomesečnoj Generalnoj skupštini UN-a, tvrdeći da je to „i dalje goruće pitanje“.

Imran Kan i Si Đinpin (foto: Xinhua)

Konačno, poverenje u Kinu kao svog svevremenskog prijatelja najviše će ohrabriti Pakistan u odnosima sa Saudijcima. Kina već figuriše kao glavna ekonomska i politička podrška Pakistanu. Za Peking je snažan Pakistan efikasna kontrateža Indiji kao glavnom suparniku na potkontinentu. Kina je otvorenije podržala interese Pakistana u Kašmiru tokom protekle godine. Dok se odnosi Kine i Indije pogoršavaju usled graničnog sukoba i krvavih obračuna u junu, Pakistan bi mogao da očekuje još veću podršku Pekinga. Kina podržava nedavnu odluku Kanove administracije da Gilgit-Baltistan, deo Kašmira pod pakistanskom kontrolom, pretvori u punopravnu pokrajinu, u znak odmazde Indiji zbog ukidanja autonomije Kašmira.

Još dok je trajala diplomatska prepirka sa Saudijcima u avgustu, Kina je Pakistanu odmah dala zajam od milijardu dolara kako bi izmirila dugove Saudijskoj Arabiji. Kina je pružala finansijsku pomoć Pakistanu u teškim vremenima, a Kinesko-pakistanski ekonomski koridor i dalje ostaje vodeći projekat u okviru inicijative Pojas i put. Dakle, ima osnova Kanova nedavna tvrdnja da je ekonomska budućnost Pakistana sada vezana za Kinu.

Kineska finansijska pomoć, međutim, dolazi uz niz komplikacija. Uprkos zabrinutosti zbog prirode kineskih investicija koje indukuju dugove i imaju strateške implikacije, pa čak i naznaka da će kineska ekonomska pomoć biti smanjena u narednim godinama, Kanova vlada je potvrdila svoju posvećenost CPEC-u. U analizi troškova i koristi od dugoročnog prestrojavanja spoljne politike, Pakistan je trenutno spremniji na rizike koji idu uz kinesku finansijsku pomoć, jer mu to daje manevarski prostor za definitivni razlaz sa Saudijcima.

(WorldPoliticsReview-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.