Slabe padavine i rekordna vrućina u većem delu Kine imaju vrlo nepovoljan uticaj na ljude, industriju i poljoprivredu. Vodostaji reka i akumulacija su opali, fabrike su zatvorene zbog nestašice struje, a velike površine pod usevima su oštećene. Situacija bi mogla da ima posledice širom sveta, uzrokujući dalje poremećaje u lancima snabdevanja i pogoršavajući globalnu krizu sa hranom.
U većem delu Kine građani su iskusili dva meseca ekstremne vrućine. Na stotine gradova i sela prijavilo je temperaturu izand 40°C, a mnogi rekordi su oboreni. Stanice metroa postavile su odmorišta gde se ljudi mogu oporaviti od vrućine. Temperatura u Čongkingu u provinciji Sečuan dostigla je 45°C, najvišu ikada zabeleženu u Kini ne računajući polupustinjski region Sinđiang. Temperatura u gradu nije pala ispod 34,9°C, što je rekordna minimalna avgustovska vrednost ikada zabeležena u Kini. Maksimalna temperatura bila je 43,7°C.
Ovo je najduži i najjači toplotni talas u Kini od 1961, kada su počela zvanična merenja. Prema meteo istoričaru Maksu Hereri, koji prati ekstremne temperature širom sveta, to je najgori toplotni talas ikada zabeležen. „Imamo kombinaciju ekstremnog intenziteta sa ekstremnim trajanjem i ogromnom površinom u isto vreme,“ kaže naučnik. „Ne postoji ništa u svetskoj klimatskoj istoriji što je uporedivo sa situacijom u Kini.” Zajedno sa ekstremnom vrućinom, slabe padavine u delovima Kine dovele su do pada rečnih vodostaja, a 66 je potpuno presušilo. U delovima Jangcea, vodostaj je najniži od početka evidencije 1865. Na nekoliko mesta, lokalne zalihe vode su nestale i pijaća voda je morala da se doprema kamionima. Kina je 19. avgusta objavila opštu uzbunu zbog suše prvi put u zadnjih devet godina.
Proizvodnja hidroelektrične energije je opala zbog niskih vodostaja. Sečuan je posebno pogođen jer inače 80 odsto električne energije dobija iz hidroelektrana. Hiljade fabrika u pokrajini moralo je da obustavi rad zbog nestašice struje, koju je izazvala pojačana klimatizacija. Firmama i tržnim centrima je takođe rečeno da smanje osvetljenje i klimatizaciju radi uštede energije. Samo u Sečuanu prijavljeni su gubici od 47.000 hektara useva, a oštećeno još 433.000 hektara. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da će pokušati da poveća količinu padavina zasejavanjem oblaka. Međutim ostaje nejasno da li ova metoda zaista ima efekta. Daleko od toga da je Kina jedini prostor pogođen sušom. Evropa ima možda najveću sušu u poslednjih 500 godina. Takođe postoji suša na Rogu Afrike, te u većem delu SAD-a i Meksika.
Niži prinosi useva u ovim regionima mogli bi da pogoršaju globalnu krizu hrane. Globalne cene hrane dostigle su rekordne nivoe čak i pre nego što je Rusija napala Ukrajinu, i iako su pale od marta, i dalje su više nego prethodnih godina. Ipak, Kina je poslednjih godina napravila velike rezerve žitarica, tako da može nadoknaditi izvestan manjak. Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2021, suše su intenzivnije zbog globalnog zagrevanja i postaće sve češće i teže kako se planeta bude zagrevala.
(NewScientist-ZTP, foto: Zhong Guilin/VCG/Getty)
