Naše pamćenje se pogoršava kako starimo, i to je problem koji naučnici pokušavaju da adresiraju kako bismo duže ostali funkcionalni te sprečili demenciju i bolesti kao što je Alchajmerova. Nova studija sugeriše da bi blaga, neinvazivna električna stimulacija, primenjena kroz kapicu sa pričvršćenim elektrodama, mogla da ublaži posledice starenja i sačuva naše memorijske regije.
Ova metoda je poznata kao transkranijalna stimulacija naizmeničnom strujom (tACS), koja funkcioniše tako što sinhronizuje naše moždane talase. U eksperimentima koje su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bostonu, samo 20 minuta stimulacije dnevno bilo je dovoljno da se proizvedu primetna poboljšanja u dve vrste memorijskih funkcija u periodu od najmanje mesec dana. Uz više istraživanja, mogli bismo razviti razne metode za očuvanje oštrine uma tokom starenja, kao i za lečenje problema sa pamćenjem. „Naši nalazi pokazuju da se plastičnost mozga koji stari može selektivno i održivo tretirati pomoću repetitivne i fokusirane neuromodulacije,“ pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Evo šta je tim uradio: u seriji eksperimenata, 150 osoba između 65 i 88 godina dobilo je 20 minuta elektrostimulacije mozga dnevno tokom 4 uzastopna dana. Istovremeno, od njih je zatraženo da slušaju i zapamte 5 spiskova od po 20 reči. Na osnovu ranijih istraživanja, dve specifične oblasti mozga su ciljane sa različitim frekvencijama. Pokazalo se da stimulacija donje parijetalne lobule mozga na frekvenciji od 4 Hz poboljšava pamćenje reči na kraju liste; to je primer radne memorije, tj. sposobnosti da zapamtimo nešto na kraći rok (npr. broj perona sa kojeg polazi naš voz). Pokazalo se da stimulacija prefrontalnog korteksa na frekvenciji od 60 Hz pomaže učesnicima da zapamte reči sa početka liste, što je pokazatelj poboljšanja dugoročnog pamćenja. Primer dugoročne memorije bilo bi sećanje gde ste parkirali automobil na aerodromu nakon nedelju dana odmora.
Oni koji su imali najslabije kognitivne performanse pre stimulacije zapravo su pokazali veća i duža poboljšanja u pamćenju. „Ovaj projekat uliva nadu i pokazuje koliko je mozak fleksibilan i prilagodljiv,“ rekla je za britanski Gardijan neuronaučnica Tara Spajers-Džouns sa Univerziteta u Edinburgu. Međutim, ona je primetila da liste reči koje su date učesnicima nisu toliko relevantne za svakodnevne aktivnosti. Ono što još uvek ne znamo, i što nije bilo predmet ovog istraživanja, jeste da li osobama sa oštećenim pamćenjem ovakva stimulacija i trening mozga mogu pomoći.
To je sledeći korak za istraživače koji bi mogli da analiziraju potencijalnu primenu tretmane kod rane demencije; ovaj sindrom trenutno pogađa oko 55 miliona ljudi širom sveta i dovodi do pogoršanja moždanog zdravlja više nego što bi se očekivalo od normalnog biološkog starenja. . Iako smo još u ranoj fazi, metoda uliva nadu jer je neinvazivna, lako primenljiva i traje najmanje mesec dana, sa pozitivnim efektima i na kratkoročno i dugoročno pamćenje. „Nadamo se da ćemo proširiti ovaj projekat na smislene načine i pribaviti više informacija o tome kako mozak funkcioniše,“ rekao je Šrej Grover, kognitivni neuronaučnik sa Bostonskog univerziteta, za magazin Nature.
(ScienceAlert-ZTP, foto: Robert Reinhart)
