Škotska politika je poslednjih godina bila vrlo burna, od skandala zbog nesposobnosti i korupcije, do krivičnih prekršaja među najistaknutijim političkim figurama. Ipak, tokom svih tih previranja, ključno pitanje za zemlju ostaje potencijalna nezavisnost od Velike Britanije.
Unutrašnja previranja zamagljuju najrizičniji aspekat škotske nezavisnosti, a to je izvesna geopolitička katastrofa za Veliku Britaniju, Sjedinjene Države i samu Škotsku. Nezavisnost Škotske svakako bi urušila britansku vojnu i diplomatsku moć na svetskoj sceni i lišila Ameriku jednog od svojih najvažnijih saveznika, koji ostaje kritični stub odbrambene strukture SAD-a.
U slučaju da Škotska napusti zajedničku državu, strategija nuklearnog odvraćanja bila bi nemoguća jer se Faslejn, britanska pomorska baza sa nuklearnim podmornicama Trident, nalazi u Škotskoj. Škotska nacionalna partija (SNP) obavezala se na razgradnju ove baze ako Škotska postane nezavisna, i ne postoji lokacija duž obale Engleske pogodnija za istu namenu.
Istovremeno, Velika Britanija bi postala sporna teritorija ukoliko Škotska formira saveze sa silama neprijateljski nastrojenim prema Engleskoj i Americi. Mogućnost da se Pariz i Edinburg udruže u Staru alijansu više nije pretnja kakva je nekada bila. Ali male, ugrožene zemlje mogu imati iznenađujuće radikalnu politiku, što je Škotska već pokazala.
Nakon eventualne nezavisnosti, uloga Ujedinjenog Kraljevstva u globalnom poretku takođe bi bila dovedena u pitanje. Britanska stolica u Savetu bezbednosti UN-a moglo bi biti žestoko osporena od strane stalnih članica poput Rusije ili novih sila poput Indije. I dok bi Britanija bila zauzeta reorganizacijom svoje celokupne odbrambene strategije, njena sposobnost da projektuje bilo kakvu vrstu vojne ili diplomatske moći praktično bi nestala.
Sa svoje strane, Škotska će se naći u još nesigurnijoj strateškoj i fiskalnoj poziciji. Britanska vlada direktno subvencioniše oko 9 odsto škotske javne potrošnje. Sa nestankom te subvencije, Škotska neće moći brzo da izgradi sopstvenu odbrambenu infrastrukturu; takođe bi morala da nađe međunarodnog partnera koji bi popunio buždetske rupe i sprečio pad rejtinga SNP-a.
Ova ranjivost će verovatno otvoriti prostor Kini i Rusiji da gotovim novcem kupe uticaj i poluge moći. Ovo nisu puke teorijske pretpostavke, jer SNP već ima neprijatno bliske veze sa Kremljom. Bivši lider SNP-a Aleks Salmond, inače otac modernog pokreta škotske nezavisnosti, trenutno se bori za prevlast unutar stranke i već dugo vodi političku emisiju na Russia Today, jednom od glavnih moskovskih propagandnih glasila; takođe, Radio Sputnik na engleskom već uveliko ima kancelarije u Edinburgu.
Ovo nije nikakvo iznenađenje. Kremlj će finansirati i pojačati signal svakome ko podriva snagu zapadnog saveza, od Škotske i Katalonije, do nacionalističkih partija Evrope koje se protive Vašingtonu i Evropskoj uniji. Takve veze su posebno vidljive kod škotskih nacionalista. To u najmanju ruku znači da će prva vlada nezavisne Škotske imati bliži odnos sa Moskvom nego sa Vašingtonom.
A tamo gde Kremlj ima političke veze, Kina će ući sa novcem i već usavršenom metodom uvlačenja „trgovinskih partnera“ u geopolitičke planove Pekinga. Ako bi Kina finansirala i izgradila veliku luku u Škotskoj, kao što je učinila na Šri Lanki i Džibutiju, to bi već bila kritična rupa u severnoatlantskom odbrambenom kišobranu SAD-a.
Da li bi SAD mogle da postanu najbliži partner Škotske i preostale Velike Britanije? Apsolutno. Ali uz postojeće veze Edinburga sa Kremljom, bliskost Vašingtona i Londona smatrala bi se sumnjivom. Škotska mnogo više naginje evropskom socijaldemokratskom nego anglosaksonskom političkom i ekonomskom modelu, tako da bi postojao otpor zbližavanju sa SAD-om. Štaviše, malo je verovatno da bi Sjedinjene Države mogle da ponude direktnu novčanu pomoć kao što Kina može.
Američki predsednik Bajden itekako je svestan važnosti ovih pitanja. Američka globalna moć je na silaznoj putanji zbog rasturanja sistema bezbednosti postavljenog nakon Drugog svetskog rata. Od klimatskih promena do širenja političke nestabilnosti i posledičnih masovnih migracija, urušavanje američkog liderstva bilo je najvidljivije u Evropi, ali je već počelo da se oseća i na američkim obalama.
Stoga Bajdenova vlada mora pomno da prati separatističke pokrete u Velikoj Britaniji, više nego bilo gde u svetu. Zbog svoje bliskosti sa Irskom, Bajden pažljivo procenjuje posledice Bregzita u Severnoj Irskoj. Već je tokom predsedničke kampanje zapretio da će blokirati budući trgovinski sporazum sa Velikom Britanijom ukoliko ova država napusti EU na način koji ugrožava Sporazum iz Belfasta i mir u Irskoj.
(ForeignPolicy-ZTP, foto: Skully/Alamy)
