Jedna od najvećih kineskih mreža za nadzor stanovništva puštena je u rad u malom okrugu severno od Šangaja. Lokalna vlast u okrugu Pingji je 2013. započela postavljanje desetina hiljada sigurnosnih kamera širom urbanih i ruralnih područja, stigavši do brojke od 28.500 uređaja do 2016. godine. Čak su i najmanja sela imala bar po šest ugrađenih kamera.
Te kamere nisu pratili samo policija i automatski algoritmi za prepoznavanje lica. Kroz posebne TV uređaje instalirane u njihovim domovima, lokalni stanovnici mogli su uživo da gledaju prenos i odmah pozovu policiju ako primete nešto sumnjivo. Sigurnosni snimci su mogli da se prate i preko pametnih telefona.
Tokom 2015. kineska vlada je najavila da će sličan program biti realizovan širom Kine, sa posebnim fokusom na zabačene i ruralne gradove. „Projekat Sueliang“ ili Oštro oko, naziv je preuzeo iz citata lidera komunističke Kine Mao Cedunga, koji je jednom prilikom napisao da „narod ima oštro oko“ kada motri na komšije koje ne poštuju komunističke vrednosti.
Oštro oko je jedan u nizu projekata koje kineska vlada izgradila za poslednje dve decenije. Projekti Zlatni štit, Sigurni gradovi, SkajNet, Pametni gradovi i Oštro oko sprovedeni su tako da je širom Kine instalirano preko 200 miliona javnih i privatnih bezbednosnih kamera.
Kineski petogodišnji plan iz 2016. predvideo je da Oštro oko pokrije 100 odsto javnih prostora u Kini do 2020. Iako javno dostupni izveštaji ne potvrđuju da je program realizovan, naslućuje se da je zemlja stigla blizu zacrtanog cilja. Moderna šema nadzora započeta je 2003. sa projektom Zlatni štit, tvrdi Dalija Piterson, analitičarka iz Centra za bezbednost i nove tehnologije Univerziteta Džordžtaun.
Projekat Zlatni štit, kojim upravlja Ministarstvo javne bezbednosti (MPS), delom je odgovoran za strogu cenzuru interneta u Kini, ali program takođe uključuje i fizički nadzor. MPS je kreirao baze podataka za 96% kineskih građana, a jedna od njih nosi naziv Nacionalna osnovna baza podataka o stanovništvu. Ona uključuje podatke o registraciji domaćinstava, nazvane „hukou“, kao i informacije o putovanjima i kriminalnim aktima, navodi se u izveštaju Kanadskog odbora za imigraciju i izbeglice.
Takođe su kreirane baze podataka o lokalnom stanovništvu, navodi se u studiji objavljenoj u Američkom časopisu za političke nauke. Ove lokalne baze podataka sadrže crne liste kojima se zabranjivala upotreba javnog prevoza. Policija bi reagovala ukoliko bi neko sa crne liste pokušao da rezerviše autobusku, voznu ili avionsku kartu.
Nakon Zlatnog štita, Kina je pokrenula još dva nadzorna projekta. „Sigurni gradovi“, koji je pokrenut 2003., služio je za javna upozorenja, upravljanje saobraćajem i javnu bezbednost. SkajNet je instalirao kamere povezane na algoritme za prepoznavanja lica. „Kineski državni mediji tvrde da SkajNet može da skenira celokupno kinesko stanovništvo u jednoj sekundi sa tačnošću od 99,8 odsto, ali takve tvrdnje ne deluju sasvim realistično,“ kaže Piterson.
Ove cifre bi trebalo uzeti sa rezervom. Tačne i ažurne informacije o kineskim nadzornim projektima nisu lako dostupne, a ono što je javno poznato uglavnom potiče od naučnika ili novinara sa delimičnim pristupom državnim službenicima ili proizvođačima nadzorne opreme. Takođe je nepoznato koje snimke gledaju seoske, gradske i pokrajinske vlade, a koji podaci se vraćaju centralnoj vlasti.
SkajNet i dalje postoji, i sve je efikasniji zahvaljujući napretku veštačke inteligencije i procvatu tehnološke industrije. Prema New York Times-u, podaci SkajNeta se koriste u stambenim blokovima, gde se sigurnosna vrata otvaraju prepoznavanjem lica. Fotografije sa tih sigurnosnih vrata se zatim šalju lokalnoj policiji koja kreira bazu podataka o lokalnom stanovništvu.
Međutim, ovi oblici nadzora uglavnom se koriste u gradovima, gde budžeti i gustina naseljenosti olakšavaju centralizovani nadzor. Oštro oko je fokusirano na ruralna područja, gde bi trebalo da nadoknadi manjak zaposlenih u policiji. Prema pisanju kineskih državnih medija, okrug Pingji ima milion stanovnika i samo oko 300 policajaca.
Petogodišnji plan za 2021-2025. predviđa da opštinske vlasti upravljaju nadzornim sistemom, kao i da se novim projektima „ojača sistem prevencije i kontrole javne bezbednosti“. To znači da se pojačava socijalna kontrola na nivou lokalnih samouprava, tako da komšije nadziru jedni druge. Vlada je najavila progon osumnjičenih separatista i neprijatelja države. „Pažljivo ćemo se čuvati od infiltracije, sabotaže, subverzije i separatističkih akcija neprijateljskih snaga,“ navodi se u planu.
(OneZero/Medium-ZTP)
