Osnivač Vikipedije Džimi Vejls o 20-godišnjici rada

U ranim danima Vikipedije, koja je 15. januara obeležila 20. godišnjicu postojanja, neki osnivači su raspravljali da li da sajt svakoj temi pristupa neutralno, ili da postavlja paralelne članke od kojih bi jedan zastupao suptrotno gledište. Džimi Vejls, osnivač Vikipedije, priseća se kako je sa kolegama raspravljao o toj ideji. „Treba li da postoje uporedni članci, tako da imate i katolički članak o pobačaju, jevanđeljsko-hrišćansku verziju i gledište planiranog roditeljstva?“

Osnivački tim Nupedije, kako se sajt prvobitno zvao, odlučio se za prvu opciju, a rezultat je bila enciklopedija koja je postala jedna od važnijih institucija Interneta. „Svaki čovek voli mišljenja koja potvrđuju njegove pristrasnosti,“ kaže Vejls za Newstatesman. „Ali takođe mislim da svi ljudi koji nešto pogreše imaju potrebu da saznaju više o tome.“

Dok se poslovni model i korisničko iskustvo modernog interneta odlikuje sveprisutnim cinizmom, Vikipedija, osnovana 2001. godine, rođena je iz sajber-optimizma devedesetih. „Vikipedija je iz druge ere, ona odražava vrednosti vremena pre dotcoma. Ideja je bila da se ljudi okupljaju kako bi delili znanje na nekomercijalnoj bazi,“ podsetio je 54-godišnji Vejls.

Stil i funkcija Vikipedije vrlo malo su se promenili tokom njenog dvadesetogodišnjeg postojanja. Članke može pisati i uređivati bilo ko. Upravljamo se kodeksom uredničke neutralnosti koji sprovodi vojska dobrovoljnih moderatora, koristeći izvore pošteno i u dobroj nameri. Stranice ne sadrže mnogo multimedijalnog sadržaja. I dok se veb dizajn udaljio od crnog teksta i plavih linkova iz 2001. godine, Vikipedija to nije učinila.

Izuzimajući kineski internet, Vikipedija je šesta najposećenija veb stranica na svetu. Njena engleska verzija je najmasivnija, sa oko 6,2 miliona članaka, što je čini 90 puta dužom od Enciklopedije Britanike. Vejlsova kreacija je verovatno najopsežniji zbornik ljudskog znanja u istoriji, potpuno besplatan i održavan od strane hiljada posvećenih volontera.

Veb sajt je neprofitan od samog početka, a danas se finansira iz raznoraznih donacija. Vikipedija radi na potuno drugačijim principima od svojih vršnjaka poput Gugla, Amazona i Fejsbuka. Dok su osnivači ovih platformi teži od BDP-a mnogih malih zemalja, Vejls vodi život više srednje klase u Londonu, gde se preselio iz Alabame. „Ovde ima bankara koji zarađuju mnogo više nego što ću ja ikada imati, ali njihovi životi su dosadni u poređenju sa mojim.“

Iako su parnjaci Vikipedije suočeni sa osudama zbog preprodaje korisničkih podataka, širenja teorija zavere i podrivanja demokratskih normi, decentralizovani model enciklopedije sačuvao je njenu reputaciju. Magazin The Atlantic je 2018. Vikipediju nazvao „poslednjim utočištem društvenog kompromisa u Trampovoj Americi“.

Drugi Vejlsovi poduhvati nisu naišli na značajniji odziv. Tokom 2014. pokrenuo je Fandom, veb stranicu koja ljubiteljima knjiga, filmova i video igara omogućava da sami sastavljaju detaljne enciklopedije. Tri godine kasnije osnovao je profitni veb sajt WikiTribune, sa željom da vrednosti Vikipedije ugradi u novinarski posao. Sajt nije imao mnogo uspeha i ubrzo se pretvorio u društvenu mrežu WT Social.

Vikipedija je relikt drugačijeg vremena, prožetog optimizmom i verom u kolektivnu inteligenciju. Ideja da se kroz neprekidno i slobodno uređivanje sadržaja ljudsko znanje može sakupiti u optimalno ažuriranu enciklopediju, čini se odveć naivnom u vremenu ruskih farmi botova, međusobnog zlostavljanja i saznajnog kolapsa. Ali, uspelo je.

Fejsbuk, osnovan tri godine nakon Vikipedije, bio je vođen sličnim idealom: povezivanje ljudi može imati samo pozitivne efekte. U realnosti, imali smo podsticanje genocida u Mjanmaru 2016-2017, bujanje lažnih vesti i kolektivne ludilo QAnon zajednice. Fejsbukova centralizovana, neprozirna struktura stvorila je korporativnog džina koji se batrgao sa regulacijom sadržaja dok je njegov društveni uticaj rastao.

Ono što je Vikipediju sačuvalo od slične sudbine verovatno je njen princip uređivačke neutralnosti. „U zajednici postoji istinska posvećenost ideji neutralnosti. Teško ju je sprovesti, i uvek se oko nečega raspravljamo, ali taj ideal je nešto čemu se ljudi iznova vraćaju,“ objasnio je Vejls. „Ako u Vikipediji vidite nešto i pomislite ‘oh, ovo izgleda prilično jednostrano’, možete da se uključite i započnete diskusiju. Način na koji tretiramo tu diskusiju varira, ali makar ta mogućnost postoji.”

Vikipedija je daleko od savršenog. Njeni urednici su i dalje mahom beli muškarci. Stranice na engleskom jeziku najviše se čitaju i uređuju, dok se stranice na drugim jezicima slabije kontrolišu. Koliko god Vejls težio univerzalnoj istini, izdanja Vikipedije na različitim jezicima odražavaju suptilno različite stvarnosti. Češko izdanje, na primer, ostaje rezervat češkog naroda, što možda uključuje pristrasnosti i predrasude uobičajene u toj zemlji.

Članci su ponekad suviše tehničkog karaktera i podložni mešanju PR stručnjaka. Ipak, u velikoj meri projekat je uspeo. „Vikipedija nije apsolutno pouzdan izvor,“ upozorava nas ova enciklopedija. Ali za većinu nas je postala merilo istine na Internetu.

(NewStatesman-ZTP, foto: Evening Standard)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.