Krajem jula kineska raketa Long March odletela je u svemir, slično desetinama drugih koje su lansirane prošle godine. Ali nakon što je počela da kruži oko Zemlje, raketa je naglo oslobodila bojevu glavu koja je klizila kroz gornje slojeve atmosfere i potom se srušila na zemlju. Američki zvaničnici su bili zapanjeni, piše Financial Times, koji je nedavno objavio da je reč o testiranju hipersonične jedrilice sa nuklearnim kapacitetom (Kina to poriče). Kina je izvela još jedan takav eksperiment nekoliko nedelja kasnije, navodi list.
Novina kod takvih jedrilica nije u tome što su neobično brze – često su sporije od interkontinentalnih balističkih raketa (ICBM) – već u tome što su manevarske. Ruski ili kineski ICBM ispaljen na Ameriku putuje preko Severnog pola i visoko u svemir, vidljiv je radarskim sistemima na Arktiku, a zatim se vraća dole na predvidljiv način. Jedrilice se pak ispuštaju mnogo niže i brzo ulaze u atmosferu, ostajući manje-više nevidljive za radare. Zatim krstare, bez pogona, velikim rastojanjima i zamršenim putevima koji zaobilaze raketnu odbranu. Amerika i Sovjetski Savez su eksperimentisali sa jedrilicama tokom Hladnog rata. Mnogi to rade i danas.
Međutim, kinesko testiranje donelo iznenađenje. Jedrilice se nisu jednostavno spuštale, već su kružile oko Zemlje u svemiru. Ovo je slično nekadašnjem sovjetskom Sistemu za delimično orbitalno bombardovanje koji je korišćen između 1969. i 1983. Prednost orbitalnog oružja je u tome što može da leti preko Južnog pola i stigne do Amerike iz pravca gde zemlja nema ni kopeneni radar ni punu pokrivenost infracrvenim satelitima koji detektuju raketne motore. Kombinacija orbitalne letelice i jedrilice sama po sebi nije nova. Američki stari spejs šatl i aktuelni svemirski avion x-37b takođe se šalju raketom, stižu u orbitu i zatim normalno sleću. Razlika je u tome što šatl nije napravljen za obrušavanje na zemlju sa prikačenim nuklearnim oružjem. Izgleda da je Kina prva zemlja koja je ovu kombinaciju pretvorila u oružani sistem, kaže Tong Žao, politički analitičar iz Pekinga.
Kineski potez se može delimično povezati sa razvojem američke protivraketne odbrane, koji je intenziviran nakon povlačenja administracije Džordža V. Buša iz sporazuma o antibalističkim raketama 2002. Kina i Rusija razvijaju i druge neobične nuklearne sisteme kako bi njihove rakete mogle da probiju bilo koju sadašnju ili buduću američku odbranu. Rastuća geopolitička i vojna konkurencija između Amerike i Kine podstakla kineske nuklearne ambicije. Ranije ove godine, istraživači su otkrili dva vojna poligona u severnoj Kini za koje se sumnja da su ICBM silosi. Sve ovo odražava ne samo vojne, već i političke strategije. Žao tvrdi da nuklearna moć Kine „podstiče SAD da prihvati mirnu koegzistenciju“.
(TheEconomist-ZTP, foto: AP)
