Nemačka: Da Ii je zakon o špijunskom softveru pretnja medijskim slobodama?

Nemačka filijala Reportera bez granica pokušava da ospori novi zakon koji prema njihovim navodima ugrožava slobodu štampe. Zakon dozvoljava obaveštajnim agencijama mnogo veću slobodu u primeni špijunskog softvera. Reporteri bez granica (RSF), Mreža uzbunjivača i brojni istraživački novinari podneli su zahteve sudovima širom Nemačke da spreče obaveštajne agencije da koriste takozvane „državne trojance“, tj. špijunski softver koji može da čita šifrovane poruke korisnika koji nisu pod krivičnom sumnjom.

Nemački parlament je u junu usvojio zakon koji bezbednosnom sektoru daje široka ovlašćenja za korišćenje špijunskog softvera; reč je o reformi zakona koji propisuje rad obaveštajnih agencija poput Kancelarije za zaštitu ustava (BfV), savezne i državne obaveštajne agencije za praćenje ekstremista u Nemačkoj, Vojne kontraobaveštajne službe (MAD) i Federalne obaveštajne službe (BND) koja nadzire aktivnosti stranih obaveštajnih agencija.

Reforma je stupila na snagu u julu, i omogućava agencijama da tajno instaliraju špijunski softver u pametne telefone i računare, te da snimaju poruke i pozive pre nego što ih uređaj pošalje putem šifrovanih servisa kao što su WhatsApp, Skype, Signal ili Threema. Novi zakon takođe primorava internet provajdere da državnim agencijama pruže tehničku podršku pri instaliranju špijunskog softvera. Novinari strahuju da više neće moći da zaštite anonimnost svojih izvora i da će i sami biti nadzirani pri kontaktu sa praćenim licima. RSF kaže da više neće moći da štiti bezbednost stranih istraživačkih novinara i političkih kontakata.

„Ovaj zakon ugrožava zaštitu izvora u digitalnom prostoru,“ rekao je šef nemačke RSF Kristijan Mir u saopštenju objavljenom u četvrtak. „Ono što na prvi pogled izgleda kao trivijalnost može da ima ogromne posledice po istraživačke novinare. Ponovo idemo na sud kako bismo osporili zakon koji su stručnjaci proglasili neustavnim, a koji je ipak donet prebrzo i bez obzira na posledice po novinarstvo i slobodu štampe u Nemačkoj,“ dodao je Mir. Prema RSF-u, špijunski softver bi omogućio agencijama da pregledaju podatke i dokumente na bilo kom uređaju, a teoretski čak i menjaju i ubacuju nove dokumente u te uređaje.

„Ono što se u analognom životu podrazumeva – da se redakcije ne mogu pretresati, i da novinari ne mogu biti primorani da otkriju svoje izvore – mora se ponovo izvojevati u digitalnoj sferi,“ naglasio je Mir. O mogućim zloupotrebama diskutovalo se na sednicama parlamentarnih odbora, tokom kojih su profesori prava izrekli nekoliko upozorenja. U maju je Benjamin Rusteberg sa Univerziteta u Getingenu rekao u Bundestagu da se nova uredba „među stručnjacima smatra apsolutno neustavnom“.

Predstavljajući zakon u parlamentu u maju, vlada je tvrdila da je reforma neophodna jer su aplikacije postale glavni oblik komunikacije, a „posebno zbog aktuelnih dešavanja u domenu krajnje desničarskog terorizma“. Takođe se navodi da reforma omogućava mnogo širu saradnju među obaveštajnim službama, što je ranije bila prepreka u sprovođenju istraga. Vlada je insistirala na tome da se novim propisima ne proširuje legalni nadzor telekomunikacija, već se prosto obezbeđuje „da počinioci ne mogu da umaknu istrazi koristeći ove oblike komunikacije“.

Međutim, kritičari tvrde da vlada ne može da garantuje da obaveštajni službenici neće koristiti novi špijunski softver mimo svojih nadležnosti. U eseju objavljenom u februaru na portal netzpolitik.org, istraživači komunikacija Mario Martini i Sara Frolingsdorf napisali su da novi softver može tajno da pristupi svim podacima na uređaju, iako je obaveštajnim radnicima dozvoljeno samo praćenje komunikacija. Tužbe koje su pokrenuli RSF i drugi pozivaju na donošenje nove uredbe koja će izričito zabraniti nadzor nad novinarima.

(DW-ZTP)

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.