Blokbaster reditelja Kristofera Nolana oduševljava kritičare i rasprodaje bioskope širom sveta. Već preti da pomrači rimejk Indijane Džonsa, pa čak i Tom Kruzov najnoviji nastavak Nemoguće misije. Ali to je svetski hit sa jednim važnim izuzetkom: film još uvek nije izašao u Japanu, niti ima naznaka kada će se pojaviti. Neki spekulišu da možda uopšte neće biti japanske premijere.
To bi bilo veoma neobično. Japan, za razliku od nekih svojih suseda, veoma retko zabranjuje filmove i redovno prikazuje holivudska ostvarenja na temu Drugog svetskog rata, kao što su ‘Zastave naših očeva’ Klinta Istvuda i ‘Perl Harbor’ Majkla Beja. Takođe nije neuobičajeno da se velike holivudske premijere odlažu kako bi se testiralo da li će filmovi uspeti u Japanu (ovde nema problema sa piraterijom). A sa lokalnim blokbasterom ‘Dečak i čaplja’ Studija Gibli, o posledicama brutalnog bombardovanja Tokija, koji dominira na blagajnama, možda je procenjeno da je publika trenutno prezasićena temom Drugog svetskog rata.
Ali svakako je zanimljivo da Toho-Towa, najveći distributer holivudskih filmova, tek treba da potvrdi datum premijere ili da analizira zatvorene projekcije ‘Openhajmera’ ili da ponudi bilo kakvo objašnjenje za odlaganje. I portparol Univerzala (koji je producirao film) bio je na sličan način pritvoran, rekavši jednostavno da planovi još uvek nisu finalizovani. To znači da postoje strepnje u vezi sa sadržajem Nolanovog filma i da je sasvim moguće da film potpuno zaobiđe Japan. Otkuda takve pretpostavke? Bilo je primedbi da ‘Openhajmer’ ne prikazuje scene razaranja u Hirošimi i Nagasakiju (gde je poginulo 220.000 ljudi) i da nema japanskih glumaca u glumačkoj postavi. Vreme izlaska filma takođe je neugodno: 6. i 9. avgust su godišnjice napada na Hirošimu i Nagasaki, a 15. avgust i 2. septembar datumi potpisivanja predaje Japana. Trejler filma prikazuje stvaranje atomske bombe kao uzbudljiv i herojski poduhvat, tako da bi svako prikazivanje u Japanu oko ovih datuma užasno uznemirilo javnost.
Možda premijer drugačije razmišlja. Fumio Kišida, inače rodom iz Hirošime, priredio je liderima G7 svečani obilazak parka mira tokom nedavnog samita. On je izrazio želju za međunarodno orijentisanim Japanom, posvećenim miru. Japan je takođe tiho počeo da obnavlja svoj program nuklearne energije, obustavljen nakon nesreće u Fukušimi 2011. U takvim okolnostima, film o Openhajmeru je potencijalna neprijatnost. Odloženo, a možda i redukovano prikazivanje filma u poznu jesen bilo bi politički celishodno. Otvoreno protivljenje u vidu protesta, ako i kada film bude pušten, malo je verovatno. Pitanje kako zapadni mediji prikazuju ulogu Japana u Drugom svetskom ratu je uvek aktuelno; nedavno je bilo i oštrije diskusije o Informativnom programu o krivici za rat, tj. pokušaju američkih okupacionih snaga da nametnu uprošćeno tumačenje sukoba kroz obrazovanje i popularnu kulturu. Ipak, Nolanov film neće izazvati veliku reakciju javnosti. Militarističke grupe Ujoku dantai koje krstare po Tokiju puštajući ratničke pesme sa kamiona, dok pozivaju na ustoličenje cara kao vrhovnog vođe Japana, retko se viđaju poslednjih godina.
U svakom slučaju, svako ko pretpostavlja osećanja i stavove Japanaca obično greši. Postoje naznake da Japanci imaju iznenađujuće konstruktivan stav o atomskom bombardovanju i odnosu sa Amerikom. Anketa javnog servisa NHK iz 2015. pokazala je da se 40 odsto ispitanika slaže sa tvrdnjom da SAD nisu imale drugog izbora osim da upotrebe bombu; iznenađujuće, rezultat u Hirošimi (44 odsto) prednjači u odnosu na ostatak zemlje i one koji američki potez smatraju „neoprostivim“. U nedavnom istraživanju, 90 odsto ispitanih je pohvalilo američko-japanski savez zbog pomoći u očuvanju mira i bezbednosti. Neki Japanci su doživeli film kao šansu za pokretanje ozbiljne debate o stavu Japana prema nuklearnom oružju. Kako Geroid Redi piše u Vašington Postu, Japan se javno protivi nuklearnoj tehnologiji, ali se oslanja na nju, pod kišobranom SAD-a, zarad vlastite odbrane. Sa mogućim sukobom Amerike i Kine, naročito oko statusa Tajvana, izgleda da se zakasnilo sa ozbiljnom diskusijom.
Početkom 2022, bivši premijer Šinzo Abe je kao šef moćne frakcije unutar vladajućeg LDP-a pokrenuo pitanje držanja američkog nuklearnog oružja na japanskoj teritoriji. Ali onda je usledilo njegovo ubistvo. Kišida je poznati zagovornik nuklearnog razoružanja, pa se čini da je njegov mandat označio kraj ove diskusije. Ako bi ‘Openhajmer’ podstakao široku nacionalnu debatu na ovu temu, to bi bilo još jedno priznanje za ovaj izuzetni i upečatljivi film. Ali prvo nam moraju dozvoliti da ga pogledamo.
(Philip Patrick/The Spectator-ZTP)
